Zelena tranzicija nije više izbor – to je uslov: Da li je Crna Gora spremna za novu ekonomsku realnost Evrope?
Evropska unija ubrzano sprovodi Zeleni dogovor, pretvarajući klimatske ciljeve u obavezu za sve – i članice i kandidate. Crna Gora, kao mala i ranjiva ekonomija, mora odlučiti da li želi biti dio tog procesa ili ostati na marginama modernog razvoja.
Crna Gora je već deceniju na evropskom putu. Otvorena su poglavlja, donošene su strategije, potpisivane su deklaracije. Ali istinsko pitanje više nije formalno članstvo, već spremnost da se ispune obaveze koje to članstvo danas podrazumijeva – naročito u oblasti zelene tranzicije.
Evropska unija je redefinisala svoju budućnost kroz Zeleni dogovor (European Green Deal) – koji više nije vizija, već zakon. Riječ je o sveobuhvatnom okviru koji obuhvata industrijsku politiku, investicioni plan, zakonodavne reforme i poreske podsticaje – sve u cilju klimatske neutralnosti do 2050. godine.
Za države koje žele u EU, to znači da zelena tranzicija više nije pitanje dobre volje, već pretpostavka integracije. Pristup zajedničkom tržištu, povoljni krediti i učešće u EU fondovima zavisiće od toga da li ste “zeleni” – ne samo u planovima, već u konkretnoj primjeni.
Crna Gora: Mala prednost, velika slabost
Na prvi pogled, Crna Gora ima prednosti – mali broj stanovnika, čistija priroda, ograničena industrija, što sve olakšava prilagođavanje. Međutim, upravo ta struktura krije izazove: slaba institucionalna kapacitiranost, visoka fiskalna zavisnost i spora administracija često otežavaju sprovođenje reformi.
Osim toga, Evropa uvodi nove mehanizme poput CBAM-a (Mehanizam za prilagođavanje ugljeniku na granicama), koji će direktno pogađati izvoznike iz zemalja koje nemaju ekvivalentne klimatske politike. Drugim riječima: zelena tranzicija postaje uslov za poslovanje, ne samo za politiku.
Institucionalizacija umjesto improvizacije
Nije dovoljno imati dokumente poput Strategije borbe protiv klimatskih promjena. Potrebno je:
- Mjeriti i smanjivati emisije stakleničkih gasova
- Uključiti zelene ciljeve u budžetsko planiranje
- Kreirati i sertifikovati zelene investicione projekte
- Osnažiti administraciju da ih efikasno realizuje
To znači da zelena agenda mora postati temeljna razvojna strategija, a ne sporedna obaveza. Ako Crna Gora ne razvije kapacitete da planira, implementira i nadzire zelene politike, izgubiće korak sa EU – i investitori će to prepoznati.
Zelena agenda kao razvojna šansa
Evropski zeleni plan nije samo spisak zabrana i ograničenja. To je i prilika za nove investicije, nova radna mjesta i modernizaciju društva. Crna Gora može postati zelena destinacija, uz održivi turizam, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i čistu mobilnost.
Ali za to je potrebna vizija, strategija i politička volja.
Vrijeme odluke
EU industrije se zatvaraju jer zagađuju. Banke odbijaju projekte koji nisu ESG usklađeni. Obuke za zelena zanimanja već se masovno sprovode širom kontinenta. Crna Gora ne može ostati po strani.
Zelena tranzicija nije više alat za EU integraciju – to je filter koji razdvaja moderne od zastarjelih ekonomija.
Naša odluka nije više samo da li želimo u EU. Naša odluka je – da li smo spremni da postanemo dio svijeta koji se transformiše ili da ostanemo u prošlosti koja nestaje.
