Neočekivani efekti rada na daljinu: Radnici koji rade od kuće češće pokreću vlastiti biznis
Kompanije koje su tokom pandemije COVID-19 imale viši nivo rada na daljinu bilježe veći broj bivših zaposlenih koji su pokrenuli sopstvene biznise, pokazuje novo ekonomsko istraživanje. Autori tvrde da ovaj “preduzetnički efekat prelivanja” treba uzeti u obzir pri kreiranju budućih politika rada na daljinu – kako na nivou država, tako i u okviru samih firmi.
U radu pod naslovom „Preduzetničko izranjanje iz rada na daljinu“, autori Alan Kwan (Univerzitet Hong Konga), Ben Matthies (Univerzitet Notre Dame), Richard R. Townsend (Univerzitet Kalifornije, San Dijego) i Ting Xu (Univerzitet u Torontu) analizirali su podatke o IP adresama u kombinaciji sa LinkedIn profilima kako bi identifikovali zaposlene koji su radili od kuće i kasnije pokrenuli sopstvene firme.
Podaci o IP adresama potiču od anonimnog „podatkovnog partnera“ koji koristi kolačiće prve i treće strane za kreiranje korisničkih profila i zaključivanje o njihovom radnom mjestu. LinkedIn podaci – korisnički profili i biografije – pribavljeni su preko Revelio Labs, a dopunjeni su podacima iz američkog popisa stanovništva i korporativnim bazama Aberdeen CiTDB i People Data Labs.
Istraživači su analizirali promjene u poslovnim titulama na LinkedIn-u koje ukazuju na prelazak iz statusa zaposlenog u status osnivača, što su koristili kao pokazatelj preduzetničkog „izranjanja“ iz klasičnog radnog odnosa.
„Na osnovu naših firmi kao jedinica posmatranja, procjenjujemo da se najmanje 11,6% porasta osnivanja novih firmi nakon pandemije može objasniti upravo ovim efektom rada na daljinu“, navodi se u radu.
Oni ističu da je fokus istraživanja bio na zaposlenima u firmama koje su i tokom pandemije nastavile da zapošljavaju – što sugeriše da je motiv za pokretanje sopstvenog biznisa više bio dobrovoljan nego izazvan otkazima.
Autori se pozivaju na druge studije koje pokazuju da rad na daljinu oslobađa vrijeme smanjenjem potrebe za putovanjem do posla, povećava produktivnost, nudi fleksibilnije radno vrijeme i smanjuje nadzor od strane poslodavca.
Zbirno posmatrano, ovi faktori omogućavaju zaposlenima da istražuju preduzetničke ideje dok su još finansijski zaštićeni redovnim primanjima.
„Ti ljudi mogu osnovati firmu koja će direktno konkurisati bivšem poslodavcu. Zbog ovakvog efekta prelivanja, kompanije možda ne žele da previše ulažu u rad na daljinu.“
Ting Xu, docent finansija na Univerzitetu u Torontu i jedan od autora rada, naglašava da nalazi imaju različite implikacije za državu i privredu.
„Za kreatore politika, ovi slučajevi pokretanja firmi iz rada na daljinu predstavljaju pozitivan efekat – imamo više novih firmi, novih radnih mjesta i inovacija. Rad na daljinu omogućava ljudima da istraže preduzetničke opcije bez velikog rizika“, rekao je Xu za The Register.
„S druge strane, firme mogu biti na gubitku, jer gube ključne ljude koji odlaze da osnuju sopstvene kompanije, koje im potencijalno mogu postati konkurencija.“
Nasuprot tome, prethodno istraživanje Barriosa i saradnika (2024) pokazalo je da rad od kuće može smanjiti motivaciju za osnivanje malih biznisa, jer fleksibilnost koja se ranije tražila kroz samozapošljavanje sada postoji i u okviru zaposlenja. Međutim, Xu smatra da se ove studije dopunjuju – jer Barriosova analiza obuhvata male, tzv. lifestyle biznise, dok njegovo istraživanje obuhvata ambicioznije startupove, naročito u sektorima poput biotehnologije.
Dok mnoge velike tehnološke kompanije – poput Amazona, Della, Googlea i IBMa – smanjuju mogućnosti za rad na daljinu, pozivajući se na bolju saradnju i inovaciju u kancelarijama, njihovi kritičari tvrde da su pravi motivi često fiskalni – lokalni porezi, subvencije ili pokušaji da se radnici natjeraju da sami daju otkaz.
Američki Zavod za statistiku rada navodi da je rad na daljinu povezan sa rastom produktivnosti. „Naš izvještaj iz oktobra pokazuje da je rast ukupne faktorske produktivnosti u periodima 2019–2021 i 2019–2022 pozitivno povezan sa porastom broja radnika na daljinu u 61 privatnoj industriji, čak i kada se uklone prethodni trendovi“, navodi agencija.
Uprkos kontradikcijama i trendovima povratka u kancelarije, rad od kuće ostaje široko rasprostranjen. Prema nedavnom istraživanju ekonomista sa Stanforda i Meksičkog instituta ITAM, rad na daljinu i dalje čini četvrtinu svih plaćenih radnih dana za Amerikance starosti od 20 do 64 godine u 2025. godini.
