Poreska uprava naplatila 1,5 milijardi: Struktura otkriva zavisnost javnih finansija od potrošnje
Crna Gora je u jedanaest mjeseci naplatila rekordnih 1,5 milijardi eura poreza, ali uprkos impresivnim stopama rasta — posebno PDV-a — podaci ukazuju na poznati obrazac: javne finansije se i dalje dominantno oslanjaju na potrošnju i ciklične prihode, dok je doprinos realnog privrednog rasta i dalje ograničen. Ovakav rezultat jeste dobra vijest za kratkoročnu fiskalnu stabilnost, ali ne mijenja suštinsku ranjivost sistema.
Trend rasta bruto prihoda nastavljen je i u novembru, saopštila je Poreska uprava. Za jedanaest mjeseci naplaćeno je 1,5 milijardi eura, što je 27 miliona više nego u istom periodu prošle godine. Plan naplate je takođe premašen za skoro dva miliona eura.
Najveći rast ostvario je porez na dodatu vrijednost (PDV), čija je naplata za period januar–novembar dostigla 540 miliona eura. To je više za preko stotinu miliona eura ili čak 23 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je plan premašen za 1,3 miliona.
„Rezultati koje bilježimo nijesu slučajni, oni su direktna posljedica predanog rada svih službenika PU, unaprijeđenih procedura i sve jače svijesti poreskih obveznika o važnosti urednog izmirivanja obaveza“, kazao je pomoćnik direktora Sektora za operativu, Vladan Kasalica.
Po osnovu poreza na dobit pravnih lica naplaćeno je 231 milion eura — 23 miliona ili 11 odsto više nego lani, dok je naplata doprinosa zadržala 70% prošlogodišnjeg rezultata, uprkos više od 50% nižoj stopi doprinosa za PIO fond.
Samo u novembru naplaćeno je 112 miliona eura, što je 10 odsto više nego u istom mjesecu prošle godine. U novembru je ostvaren i snažan rast PDV-a — skoro 50 miliona eura, što je 26 odsto više nego lani.
Porez na dobit u novembru iznosio je 3,4 miliona eura, što predstavlja rast od 135 odsto u odnosu na prošlogodišnji novembar.
Iz PU poručuju da će nastaviti unapređivanje mehanizama kontrole i digitalizacije, uz fokus na edukaciju poreskih obveznika, ocjenjujući da je takav pristup važan za stabilnost javnih finansija.
Šta nam zapravo govore ove brojke?
Rekordan PDV je pokazatelj snažne potrošnje — ali i zavisnosti budžeta od nje.
PDV čini glavninu rasta prihoda i to je dvostruka poruka: kratkoročno odlično, dugoročno rizično.
Crna Gora tradicionalno zavisi od potrošnje stanovništva i turista, što znači da budžet raste u godinama kada se više troši, ali isto tako brzo pada u krizama i vansezoni.
Porez na dobit raste, ali sporije od PDV-a.
Iako je rast od 11% solidan, on jasno otkriva ograničenu ekspanziju realnog sektora. PDV raste 23%, a porez na dobit upola sporije — što znači da potrošnja raste brže nego profitabilnost kompanija.
Doprinosi padaju zbog sniženih stopa — ali ukupna naplata i dalje raste.
To pokazuje da efekat nižih doprinosa nije poremetio ukupan fiskalni rezultat. Međutim, niži doprinosi znače i veću zavisnost PIO fonda od budžetskih transfera.
Ovi rezultati jesu fiskalno ohrabrujući, ali ne rješavaju sistemske slabosti:
– niska produktivnost
– visoka sezonalnost
– mala baza poreznih obveznika
– oslanjanje na indirektne poreze
Drugim riječima, imamo više prihoda, ali ne i stabilniji sistem.
Brojke izgledaju dobro, ali dobra naplata ne znači automatski i jake javne finansije. Ona samo znači da je ekonomija trenutno u ciklusu pojačane potrošnje. Čim taj ciklus oslabi — a u maloj, sezonalnoj ekonomiji to se dešava često — i prihodi će ubrzano pasti. Zato je ovo više kratkoročni predah, nego znak strukturno zdravijih javnih finansija.
