EU mijenja pravila spajanja kompanija: Kraj nacionalnih blokada i početak stvaranja evropskih “šampiona”?
Evropska unija sprema značajnu reformu pravila o spajanjima i preuzimanjima kompanija, s ciljem da ograniči uticaj država članica koje su sve češće blokirale velike poslovne transakcije. U Briselu vjeruju da takva praksa koči razvoj snažnih evropskih kompanija koje bi mogle konkurisati globalnim gigantima iz SAD-a i Kine.
Brisel želi veće i jače evropske kompanije
Evropska unija planira da reformiše pravila o spajanjima kako bi smanjila mogućnost nacionalnih vlada da blokiraju preuzimanja kompanija. Cilj je jasan: omogućiti evropskim firmama da dostignu veličinu i snagu potrebnu za globalnu konkurenciju, posebno u odnosu na američke i kineske rivale.
Reforme dolaze nakon rastućeg nezadovoljstva u Briselu zbog učestalih intervencija država članica, koje su — pod izgovorom zaštite nacionalnih interesa — često sprječavale velike poslovne dogovore.
Nacionalni interesi vs. jedinstveno tržište
Prema internom dokumentu Evropske komisije, pojedine intervencije država članica “možda su nepotrebno usporile rast kompanija”.
Iako su takve intervencije formalno dozvoljene (npr. iz razloga nacionalne bezbjednosti), Brisel sada želi jasnije definisati kada su opravdane — a kada predstavljaju prepreku tržištu.
Nova pravila trebalo bi da donesu veću pravnu sigurnost za kompanije i investitore, posebno u kontekstu velikih prekograničnih akvizicija.
Slučajevi koji su podigli uzbunu
Nekoliko nedavnih slučajeva dodatno je pojačalo zabrinutost u EU: Njemačka je blokirala pokušaj preuzimanja Commerzbank od strane UniCredit, Španija se usprotivila spajanju BBVA i Banco Sabadell dok je Italija aktivirala tzv. “zlatna ovlašćenja” u procesu preuzimanja Banco BPM.
Ovakvi potezi, prema ocjeni EU zvaničnika, rizikuju fragmentaciju jedinstvenog tržišta i slabe šanse Evrope da izgradi velike, konkurentne kompanije.
Balans između konkurencije i rasta
Brisel naglašava da neće odustati od zaštite tržišne konkurencije i sprečavanja monopola. Međutim, fokus se pomjera ka podršci tzv. “pro-konkurentskom rastu” — odnosno spajanjima koja jačaju evropsku konkurentnost na globalnom nivou.
Evropska komesarka za konkurenciju Teresa Ribera već je upozorila da sama politika spajanja nije dovoljna za jačanje ekonomije, te da je neophodno dodatno produbljivanje jedinstvenog tržišta, posebno u sektorima poput telekomunikacija.
Politički signal s vrha EU
Predsjednica Ursula von der Leyen poručila je da će nova pravila podržati spajanja koja jačaju konkurenciju, ubrzati integraciju jedinstvenog tržišta i podstaći stvaranje panevropskih kompanija.
Istovremeno, naglasila je da će EU nastaviti da kontroliše transakcije kako bi spriječila stvaranje monopola i osigurala dostupne cijene za građane i kompanije.
Šta ovo znači za region (i Crnu Goru)?
Iako Crna Gora nije članica EU, ovaj zaokret ima direktne implikacije: veći talas regionalnih i evropskih akvizicija, potencijalno jači ulazak velikih evropskih igrača na tržište Balkana kao i veći pritisak na lokalne kompanije da se konsoliduju ili specijalizuju
Drugim riječima — Evropa ide ka “ekonomiji razmjera”, a male ekonomije moraće brzo da se prilagode.
