MMF: Crna Gora raste 3%, sporije od većine susjeda
Ekonomija Crne Gore porašće 3 odsto u 2026. godini, dok će rast u 2027. usporiti na 2,8 odsto, prognozira Međunarodni monetarni fond (MMF) u dokumentu u koji je portal Investitor imao uvid. Ovogodišnji rast bio bi slabiji nego u Albaniji, na Kosovu i u Srbiji, a brži nego u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Istovremeno, crnogorski deficit tekućeg računa ostaje znatno veći nego kod svih neposrednih susjeda.
Najnovije MMF prognoze za Crnu Goru sadržane su u oktobarskom izvještaju „World Economic Outlook: Resilience Under Strain, Urgent Choices“. Nakon rasta od 2,7 odsto u 2025, prema podacima Fonda, ovogodišnja projekcija znači blago ubrzanje crnogorske ekonomije, dok se za 2027. očekuje ponovno usporavanje.
MMF istovremeno očekuje postepeno smirivanje inflacije: sa prošlogodišnjih 3,9 odsto na 3,5 odsto u 2026. i 3,3 odsto u 2027. godini. Riječ je o prosječnom godišnjem rastu potrošačkih cijena. To znači da bi cijene nastavile da rastu, samo sporijim tempom.
Crna Gora iza Albanije, Kosova i Srbije
Među neposrednim susjedima Crne Gore, najveći rast u 2026. očekuje se u Albaniji i na Kosovu, po 3,5 odsto. Slijedi Srbija sa 3,3 odsto, dok MMF za Bosnu i Hercegovinu prognozira 2,3 odsto, a za Hrvatsku 2,2 odsto.
Za 2027. godinu Srbija ima najvišu projektovanu stopu rasta među ovim ekonomijama, od 4 odsto. Crna Gora bi i naredne godine ostala iza Srbije, Kosova i Albanije, a ispred BiH i Hrvatske.
U širem regionu, MMF Sjevernoj Makedoniji predviđa rast od 3,5 odsto u 2026. i 3,2 odsto u 2027, dok su projekcije za Sloveniju 3,2 i 2,2 odsto.
Inflacija niža nego u Hrvatskoj i BiH, viša nego u Srbiji
Sa očekivanom inflacijom od 3,5 odsto, Crna Gora bi ove godine imala sporiji rast cijena od Kosova, gdje se prognozira 6,8 odsto, BiH sa 5 odsto i Hrvatske sa 4,5 odsto. Ipak, inflacija bi bila viša nego u Srbiji, za koju MMF očekuje 3,1 odsto, i Albaniji, sa 3,2 odsto.
U 2027. inflacija u Crnoj Gori trebalo bi da se spusti na 3,3 odsto, koliko se predviđa i za Hrvatsku i BiH. Za Albaniju se očekuje 3,2 odsto, Srbiju 4,2 odsto, a Kosovo 4,5 odsto.
Deficit tekućeg računa blizu petine BDP-a
Najizraženija razlika između Crne Gore i susjednih ekonomija vidi se u saldu tekućeg računa. MMF za Crnu Goru projektuje deficit od 19,7 odsto BDP-a u 2026. godini, nakon 20,6 odsto u 2025. U 2027. očekuje se dalje smanjenje na 19 odsto BDP-a.
I uz takvo poboljšanje, crnogorski deficit ostao bi daleko veći nego kod susjeda. Kao udio u BDP-u, ovogodišnji manjak bio bi više nego dvostruko veći od kosovskog, koji je sa 9,3 odsto najveći među pet susjednih ekonomija.
Tekući račun obuhvata razmjenu robe i usluga, dohotke i tekuće transfere sa inostranstvom. Njegov deficit pokazuje manjak u tim tokovima, koji se finansira prilivom kapitala ili korišćenjem rezervi. Poređenje podataka zato ukazuje da, uz nastavak rasta i postepeno smirivanje inflacije, Crna Gora zadržava znatnu potrebu za finansiranjem spoljnog manjka. Sama tabela ne pokazuje strukturu tog finansiranja.
Globalno: rast od 3,1%, uz ponovni skok inflacije
Na svjetskom nivou MMF očekuje privredni rast od 3,1 odsto u 2026, nakon 3,5 odsto u 2025, a zatim ubrzanje na 3,4 odsto u 2027. Istovremeno, globalna inflacija trebalo bi da poraste sa prošlogodišnjih 4,1 na 4,7 odsto ove godine, prije nego što se u 2027. vrati na 4,1 odsto.
Među najvećim ekonomijama, Sjedinjenim Američkim Državama prognozira se rast od 2,3 odsto u obje godine. Kina bi ove godine rasla 4,5 odsto, a naredne 4 odsto. Eurozona ostaje znatno sporija, sa projektovanih 1,1 odsto u 2026. i 1,2 odsto u 2027, što znači da bi Crna Gora zadržala višu stopu rasta od tog evropskog bloka.
Fond ocjenjuje da svjetska ekonomija pokazuje otpornost, ali uz sve manji prostor za prilagođavanje novim šokovima. Snažna ulaganja u vještačku inteligenciju podržavaju aktivnost, dok rat na Bliskom istoku, skuplja energija i trgovinske tenzije opterećuju poslovanje. Među glavnim rizicima MMF izdvaja produžavanje ili eskalaciju sukoba, nove poremećaje u snabdijevanju energijom i mogućnost da slabiji rezultati ulaganja u AI izazovu pad investicija i potrese na finansijskim tržištima.
