Na Vašu zaradu od 500 eura, država uzme 332 eura

Viceguverner Centralne banke Crne Gore (CBCG) Nikola Fabris nedavno je ocijenio da je smanjenje dažbina na zarade poželjno jer postoji visok nivo poreza i doprinosa, što slabi konkurentnost privrede ali i utiče na rast sive ekonomije na tržištu rada.

Istakao je da takvoj odluci mora prethoditi detaljna analiza, kako bi se izbjegao negativan uticaj na javne prihode u uslovima kada se primjenjuju mjere fiskalne konsolidacije.

Šta ovo zapravo znači?

Da bi ilustrativno pokazali koliki je trošak preduzeća za samo jednu prosječnu platu, poslužili smo se kreditnim kalkulatorom Ministarstva finansija. Na ovom linku možete provjeriti i koliko je Vaša zarada opterećena državnim dažbinama.

Kalkukacija pokazuje da je trošak za prosječnu platu čak 66 odsto veći od neto zarade. Odnosno, firmu će samo jedna plata od 505 eura koju isplatu radniku zapravo koštati 843,3 eura. Što je razlika od 338 eura koja se slije u državne fondove. Od tih 843,3 eura, 757 eura čini bruto plata, odnosno, novac koji ide “na konto” rada zaposlenog, dok je ostatak trošak na račun preduzeća.

Kuda ide taj novac, pogledajte na slici ispod:

Kada ponovo pogledate ovu tabelu, biće Vam jasnije koliko je teško, ne samo radniku, već i menadžmentu preduzeća da izmiri sve ove obaveze svakog mjeseca.

Zbog teških uslova za poslovanje posljednjih godina veliki je broj preduzeća koja ne izmiruju obaveze ili ih ne izmiruju redovno, zbog čega su svi u problemu – i radnici i privreda i država. Država je primorana da se zadužuje iz spoljnih izvora dobrim dijelom i zbog tog deficita. Zvanični podaci iz Fonda PIO potvrđuju da se pola potrebnog iznosa za penzije pokriva iz državnog budžeta, jer je kasa fonda u manjku.

Loša poreska disciplina uzrokovana velikim dažbinama destimuliše poslovanje, pa mnoga preduzeća stoga pribjegavaju “kovertama” – poreskim vlastima prijave niži iznos zarade a ostatak daju “na ruke”.