Srbija najlošija u regionu po indeksu ekonomske snage, Rumunija najbolja
Prema indeksu ekonomske snage u prvoj polovini 2017. godine, koji je NIN izračunao na osnovu deset različitih ekonomskih parametara, Rumunija je na prvom mjestu u regionu, a Srbija na posljednjem, objavljeno je u novom broju tog nedeljnika.
Od maksimalnih deset poena, Rumunija ima ocenu 8,25, a iza nje su Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Albanija, BiH i Srbija.
“Srbija nije najbolja ni po jednom od deset parametara. Istovremeno, zajedno sa Crnom Gorom šampion je inflacije, na posljednjem mjestu zbog nižih plata i sporijeg rasta BDP-a je Makedonija, a samo BiH od Srbije ima manji udio investicija u BDP-u”, navodi NIN.
Rumunija je na kraju prvog polugodišta ove godine imala najveći realni rast plata i BDP-a, najmanji spoljni dug i najnižu stopu nezaposlenosti. Makedonija ima najnižu stopu inflacije i najveći udio investicija u BDP-u.
Bugarska ima najniži udio javnog duga u BDP-u i jedina u regionu pozitivan saldo platnog bilansa, a Hrvatska najvišu prosječnu platu i BDP po stanovniku.
NIN-ovo istraživanje je, kako javlja Beta, pokazalo da su samo u Makedoniji u prvih šest mjeseci 2017. godine zarade bile manje nego u Srbiji.
Prosječna plata u Hrvatskoj je, kako je navedeno, skoro 800 eura, u Bugarskoj je 525 eura, u Crnoj Gori 510 eura, u Rumuniji 504 eura, u BiH 433 eura, Albaniji 423 eura, Srbiji 382 eura i Makedoniji 368 eura.
U drugom tromesečju ove godine Rumunija je imala najveći rast BDP-a od 5,7 odsto, Albanija četiri odsto, Bugarska 3,7 odsto, Crna Gora 3,2 odsto, Hrvatska 2,7 odsto, BiH 2,2 odsto, Srbija 1,3 odsto, dok je Makedonija imala pad BDP-a od 0,9 odsto.
Rumunija ima najmanju stopu nezaposlenosti od 5,4 odsto, Bugarska 6,3 odsto, Srbija 11,8 odsto, Hrvatska 13,5 odsto, Albanija 13,9 odsto, Crna Gora 16,3 odsto, Makedonija 22,6 odsto i BiH 39,4 odsto.
Indeks ekonomske snage zemalja regiona NIN je izračunao na osnovu rasta BDP-a, BDP-a po stanovniku, prosječne neto zarade, realnog rasta zarada, rasta cijena, stope nezaposlenosti, udjela investicija, javnog i spoljnjeg duga u BDP-u i salda platnog bilansa.
