Erste: Srpski BDP raste ispod očekivanja
Analitičari Erstea poručuju da su rezultati u pogledu srpskog BDP-a u prva tri kvartala bili nešto niži nego što je očekivano, sa prosjekom na nivou od 1,5 odsto međugodišnje, što je posljedica negativnih jednokratnih efekata vremenskih uslova u sektorima poljoprivrede i energetike.
Inflacija je nastavila da se kreće u okviru ciljnog koridora NBS, ali su jak dinar i bolji fiskalni rezultati naveli centralnu banku da neočekivano smanji referentnu stopu na 3,50 odsto. Fiskalni rezultati u prvih devet meseci su iznad svih očekivanja, jer je Srbija zabilježila suficit umjesto planiranog malog deficita (bolja naplata na prihodnoj strani). Prinosi na obveznice su zabilježili pritiske u pravcu smanjenja, podržane boljim fiskalnim izgledima, većim interesovanjem stranih investitora i jačim dinarom.
Predviđaju da će se u narednom periodu rast BDP-a postepeno ubrzavati, a kretanje rasta će uglavnom podržavati rastuća domaća tražnja, dok bi neto rezultati izvoza mogli da poprime neutralniju ulogu, jer će veća domaća tražnja izvršiti pritisak na stranu uvoza.
Međutim, korigovali su prognozu sa 2,1 odsto međugodišnje na 1,8% međugodišnje u 2017. godini, uz očekivano ubrzanje do 2,9 odsto međugodišnje u 2018. godini.
“Što se tiče monetarne politike, u 2018. godini očekujemo da će referentna stopa ostati nepromijenjena, jer predviđamo stabilno kretanje inflacije u okviru ciljnog koridora. Očekuje se da fiskalna politika poprimi ekspanzionističkiji ton, pa predviđamo kretanje deficita ispod jedan odsto BDP-a. Uprkos boljim trenutnim fiskalnim podacima, preostalo je još puno toga se uradi na srednjoročnom planu strukturnih reformi (zdravstvo, penzijski sistem, tržište rada, državna preduzeća, itd.)”, saopštili su iz Erste grupe.
BDP niži nego što se prvobitno očekivalo
Rezultati u pogledu BDP-a u prva tri kvartala bili su ispod očekivanja, na nivou od 1,1 odsto, 1,4 odsto, odnosno 2,1 odsto međugodišnje. Detaljna struktura otkriva da su takva kretanja bila uglavnom rezultat jednokratnih efekata vezanih za vremenske uslove, koji su poremetili poljoprivrednu proizvodnju i proizvodnju energije u prvoj polovini godine. Kad se pogleda rashodna strana, ukupne rashode su uglavnom umanjile niže investicije i niži doprinos neto izvoza (koji je bio negativan u prvom kvartalu), dok je potrošnja zadržala stabilan trend od oko dva odsto međugodišnje.
Predviđaju da će se u narednom periodu stopa rasta povećati, pri čemu će ključnu ulogu igrati jačanje domaće tražnje, dok bi neto izvoz trebalo da igra neutralniju ulogu. Profil potrošnje bi trebalo da podrže poboljšanja na tržištu rada, povećanje zarada u privatnom i javnom sektoru i nastavak podrške od strane potrošačkih kredita. Investicije bi trebalo da budu podržane postepenim oporavkom kredita privredi, nešto boljom poslovnom klimom i najavljenim ciklusom javnih investicija. Na kraju, stabilna ekonomska prognoza za glavne trgovinske partnere će se povoljno odraziti na izvoz, ali jača domaća tražnja nagoveštava još pritisaka u pravcu povećanja uvoza, pa predviđamo negativan doprinos neto izvoza. U suštini, predviđamo da će stopa rasta BDP-a za finansijsku 2017. godinu biti na nivou od 1,8 odsto međugodišnje, dok bi u 2018. godini trebalo da dođe do postepenog ubrzanja stope rasta ka 2,9 odsto međugodišnje.
SEEbiz
