Brzina hoda važnija od broja pređenih koraka

Naučnici su došli do zanimljivih zaključaka o tome kako omiljena aktivnost djeluje na zdravlje.

Medicinski novinar Majkl Mozli istraživao je navodnu zdravstvenu korist koju donosi 10.000 pređenih koraka dnevno.

U istraživanju koje je sproveo s profesorom Robom Koplandom sa Univerziteta “Sheffield Hallam” i koje je zabilježeno u BBC-jevom dokumentarcu “The Truth About Getting Fit“, Mozli se najprije pozabavio temom odakle dolazi ova brojka.

Prvi put je upotrijebljena tokom jedne japanske marketinške kampanje pred Olimpijske igre u Tokiju 1964. godine. Jedna kompanija reklamirala je uređaj Manpo-Kei (mjerač 10.000 koraka), zasnovan na radu akademika Jošira Hatana, kako bi ohrabrila Japance da budu fizički aktivniji.

Mozli je dalje proučavao da li bi i nakon 50 godina i dalje trebalo da se trudimo da dostignemo isti broj, ili se okrenemo alternativi zvanoj “Active 10”.

Riječ je o kampanji koju je sproveo Institut za javno zdravlje u Engleskoj, a koja se zasniva na tri desetominutne šetnje tokom dana.

Naučnici tog instituta su tokom istraživanja podijelili učesnike na dve grupe. Jedna je imala cilj da ođednom pređe 10.0000 koraka (oko 8 kilometara), dok je druga odlazila u tri šetnje od po 10 minuta.

Ispitanici iz druge grupe su u prosjeku prelazili 2,5 kilometra, što je samo 3.000 koraka.

Rezultati su pokazali da je upravo ova druga vrsta aktivnosti bila korisnija za učesnike od pređenih 10.000 koraka.

“Oni su hodali brže od ispitanika iz prve grupe, a upravo je jači intenzitet vježbe doprinio njenoj većoj efikasnosti”, navode naučnici.

Brzina kojom hodamo tako se pokazala kao važniji faktor od broja pređenih koraka.

Mozli i Kopland takođe navode da je ispitanicima bilo lakše uklopiti tri ture od po 10 minuta šetnje u svoj dnevni raspored u odnosu na osobe koje su prelazile osam kilometara ođednom, piše Dnevni avaz a prenosi N1.