Da li će M:tel za 60 miliona eura postati vlasnik Telekoma Albanija

Crnogorska kompanija M:tel, u vlasništvu Telekoma Srbija, predala je ponudu za preuzimanje Telekoma Albanija, ponudivši 60,1 milion eura za tog drugog najvećeg operatera u susjednoj državi. U pitanju je najbolja od prispjelih ponuda, a prema saznanjima portala Investitor, druga najbolja ponuda skoro 10 miliona je slabija od nje.

Uspije li u tom preuzimanju, M:tel bi postao rekorder po stranoj akviziciji u istoriji poslovanja u Crnoj Gori.

Konkurenti su mu dvije bugarske kompanije, Vivacom, u vlasništvu Spasa Ruseva i Globul Telekom.

Zanimljiva je, ali i logična, odluka Telekoma Srbija da preko svoje crnogorske firme preda ponudu za preuzimanje albanskog konkurenta.

Politički pritisak

Trenutni vlasnik Telekoma Albanija je Deutsche Telekom DT (koji u Crnoj Gori posjeduje Crnogorski Telekom), preko svoje grčke podružnice OTE. Prema saznanjima portala Investitor, DT razmatra povlačenje i iz Makedonije (gdje takođe posluje preko OTE-a), dok Crnogorski Telekom za sada nije u planu prodaje.

Iako je u pitanju kompanijsko vlasništvo u Telekomu Albanija, u toj državi je postoji jak pritisak države da kompanija ne padne u ruke srpskog operatera, u kojem je država Srbija najveći vlasnik. Vlasti u Tirani strahuju da bi preko vlasništva u Telekomu Albanija Srbija mogla da napravi i politički uticaj.

Prodaja Telekoma Albanija bila je tema nedavnog sastanka u Tirani, gdje su predstavnici države jasno stavili do znanja rukovodstvu DT-a da prodaja srpskoj kompaniji nije poželjna.

“Tako oštar stav je prilično iznenadio predstavnike Deutsche Telekoma, jer je u pitanju vlasništvo kompanije u kojem država nema nikakav uticaj. DT posluje u više zemalja i nikada im se do sada nije desilo da se na tako fragrantan način država miješa u poslovne planove. DT je dobio ponude za preuzimanje i ako bude odlučivao po njihovom kvalitetu, jasno je da je ponuda M:tela najbolja. Međutim, pitanje je da li će zbog pritiska odluka biti donijeta”, kazao je portalu Investitor učesnik tog sastanka koji nije želio da mu pominjemo ime.

Prema njegovim riječima, odluka DT-a da se povuče iz Albanije je definitivna i oni će pokušati da Telekom Albanija prodaju već do kraja godine.

“To je odluka na nivou grupe. Zbog pritiska države moguće je da izaberu slabiju ponudu ili da potpuno odustanu od prodaje, a ne zna se šta je gora opcija za kompaniju”, naveo je izvor.

Motivi za širenje

Širenjem na Albaniju preko podgoričkog M:tela, Telekom Srbija ima za cilj da poveća vlastitu tržišnu vrijednost uoči planirane privatizacije. To je jasno stavio do znanja i srpski ministar Rasim Ljajić, u nedavnoj izjavi medijima. Takva izjava mogla bi da se tumači i kao poruka zvaničnoj Tirani da nema razloga da strahuje od potencijalnog političkog uticaja Beograda na tokove u Albaniji.

Ekonomski stručnjaci smatraju da je regionalno širenje Telekoma Srbija dobra stvar, a koliko je eventualna kupovina Telekoma Albanija dobra stvar zavisi od cijene i stanja u kom se nalazi albanski mobilni operater. Telekom Albanija je drugi po veličini operater u toj zemlji, sa tržišnim učešćem od oko 38 odsto.

Albansko tržište perspektivno

Milan Kovačević, konsultant za investicije, ističe da se strateški Telekom Albanija se uklapa u region.

„Dok je Telekom Srbija bio kompanija velike vrijednosti bilo je pametno prodati ga. U međuvremenu njime je loše upravljano, država je izvlačila dividende, nije dovoljno investirano i smanjena mu je vrijednost. Sada je iznenađenje vijest da želi da kupi Telekom Albanija, ali to sve zavisi od toga u kakvom je stanju ta kompanija i da li Telekom Srbija ima dovoljno kadra da upravlja tamošnjom firmom. Ako se u sve to umiješa politika, to je jako loše, ali mi nemamo nikakve informacije, pa se ne može ni dati ocjena da li je taj posao dobar ili ne“, kazao je za Danas Kovačevič.

Za razliku od trenda rasprodaje nacionalnih resursa kao u slučaju PKB-a ili koncesije Aerodroma, Božo Drašković, saradnik Instituta za ekonomske nauke, ističe da je dobro da državna kompanija ulaže u razvoj.

„Svaka kompanija teži da se proširi ne samo lokalno već i u okruženju. Ako hoćete da budete regionalna kompanija, logično je da ako se ukaže mogućnost kupite i kompaniju u Albaniji. Najvjerovatnije su telekomunikacije dostigle tehnološki maksimum i više nije tako brz tehnološki razvoj kao prije 10-15 godina. Recimo, Telenor je ušao na tržište dok je bilo u razvoju, ostvario dobre profite i kada je došlo do zrele faze u kojoj su profiti počeli da opadaju povukli su se i prepustili biznis investicionom fondu. Ipak i dalje se radi o sektoru koji može da donese dobru zaradu“, kaže Drašković, ocjenjujući da je to dobar potez ukoliko je investicija isplativa na srednji i dugi rok.

Za ekonomistu Mlađena Kovačevića to što Telekom Srbija hoće da investira je znak da uspješno posluje i da ima novca za investicije.

„Plašili su nas da će Telekom propasti dolaskom konkurencije, prije svega Telenora, koji i sam nije privatna firma već u vlasništvu državnih fondova. To je dokaz da i državne firme uspješno posluju kada imaju dobro rukovodstvo. Raduje me da Telekom Srbija ima mogućnost da investira, a vjerujem da su ljudi iz Telekoma proučili albansku kompaniju i da će investicija donositi profit. Mada s druge strane, postavlja se i pitanje zašto veliki Deutsche Telekom prodaje filijalu u Albaniji. Moguće da nijesu bili zadovoljni profitnom stopom, a da bi firma iz Srbije ili Bugarske bila zadovoljna time”, smatra Kovačević dodajući da za konkretnu ocjenu treba znati mnogo više od informacija koje su nama poznate.

Albanska ekonomija je u ekspanziji poslednjih godina i ekonomista Danilo Šuković tu vidi prostor i za rast vrijednosti Telekoma Albanija.

„Međutim u situaciji kada su ekonomija i politika isprepleteni, a radi se o državnom preduzeću, sve je moguće. Ako je nekim slučajem umiješana politika, onda će se teško ostvariti ekonomski ciljevi“, upozorava on za beogradski dnevnik.