Letovi danas traju duže nego ranije – objašnjeno zašto
Kažu da je putovanje avionom najbrže, no da li vam se ikad činilo da ono ipak traje predugo?
Da, ono je postalo duže, i ne, ne umišljate da je ponekad predugo. Naime, prije 60-ak godina, putovanje avionom od Njujorka do Los Anđelesa trajalo je otprilike pet sati, dok je, na primjer, tada za put od Njujorka do Vašingtona trebalo svega 45 minuta. No, danas je ta slika potpuno drukčija, piše Novac.hr.
Uprkos sve modernijim i bržim avionima, putovanje tim istim rutama danas je čak sat vremena, odnosno 30 minuta duže. Ali zašto je tako? Naravno, logično bi bilo da se uz današnje napredne avione vrijeme putovanja skratilo na minimum, a ne da se povećalo. Glavni krivac tome je nova politika aerodroma.
Oni danas sve više i više manevrišu vremenom. Tako, zbog loše organizacije i koordinacije s drugim aerodromima, kontrolnim tornjevima, ali i samim pilotima, avioni stvaraju tzv. ‘vremenske rupe’. Iako, putnik tu ‘rupu’ u svojoj suštini nikad ne osjeti, jer su je aviokompanije jednostavno uvrstile u svoj vozni red, ona i dalje šteti ne samo kompanijama i putnicima, nego i okolini. Osim toga, ovakva praksa ujedno je još jedan krivac visokih cijena letova, piše BBC.
“Zbog ove politike više od 30 odsto letova svaki dan kasni minimalno 15 minuta”, ističe Majkl Baiada, predsjednik konsultantske kuće ATH.
Šta je u stvari ‘vremenska rupa’?
Iako je najpoželjnije vrijeme dolaska ono tačno propisano, aviokompanije, slično kao i studenti imaju dozvoljenu tzv. “akademsku četvrt”, odnosno toleriše im se do 15 minuta kašnjenja. Do toga u najvećoj mjeri dolazi zbog loše koordinacije, ali i prostora na aerodromima.
Brojni aerodromi često primaju puno veći broj letova od svog realnog kapaciteta. Time dolazi do zastoja na pistama, ali i na ulazima. U takvim situacijama, kontrolori leta, pilote koji trebaju sletjeti najčešće traže da i dalje ostanu u vazduhu dok se ne oslobodi mjesto za njihov pristanak. Upravo takva praksa se naziva ‘vremenska rupa’.
Stručnjaci tumače da je gotovo 80 odsto kašnjenja uzrokovano upravo ovom politikom poslovanja aerodroma. Naravno, letovi mogu kasniti i zbog nepredviđenih situacija, ali kako pojašnjavaju, one su uistinu nepredviđene situacije i to je prihvatljivo, ali ovo je ipak nešto potpuno drugo.
Zašto do toga dolazi?
Kako bi se ova, već sada ustaljena praksa izbacila, potrebno je uvođenje sve veće kontrole. Tu ključnu ulogu igraju kontrolori leta:
“Kontrolori najčešće vode brigu o avionu dok je on na aerodromu, jednom kada se digne, oni potpuno zaborave na njega. No, to ne bi smjelo biti tako, oni bi trebalo da konstantno prate avione”, pojašnjava jedan od stručnjaka.
Uz konstantni nadzor aviona, kontrolori leta bi u saradnji s vlastitim aerodromom, ali i ostalim aerodromima morali da razviju pravilniji protok aviona kako bi izbjegli gužve, kako na pistama i parkiralištima, tako i na gejtovima.
Nekolicina aviokompanija u saradnji s akademskom zajednicom i Saveznom upravom za vazduhoplovstvo, 2012. godine sprovelo je istraživanje na pet aerodroma gdje su pokušali da promijene dosadašnju praksu. Njihovi rezultati pokazali su kako bi ukidanjem ‘vremenske rupe’ Delta uštedjela gotovo 74 miliona dolara na gorivo.
Budući da su avio-prevoznici pod pritiskom da smanje troškove, povećaju profit i smanje svoj uticaj na okolinu, zašto do sada nisu poradili i na kontroli avio-saobraćaja?
“Morate znati da su taktike odugovlačenja, kao što je vrijeme letenja, postale uobičajena praksa za aviokompanije. Uklanjanje ove prakse zahtijeva veliki angažman na globalnom nivou”, pojašnjava Paloma Salmeron, portparolka AirHelp-a.
