Direktiva 2019/904: Šta treba smatrati proizvodima od plastike za jednokratnu upotrebu
Evropska komisija je dobila zadatak da do 3. jula 2020. sastavi smjernice o plastičnim proizvodima za jednokratnu upotrebu, koje uključuju, gdje je to potrebno, primjere onoga što treba smatrati proizvodima od plastike za jednokratnu upotrebu u svrhe Direktive 2019/904, prenosi portal kruzna-ekonomija.com.
Smjernice još nisu objavljene, jer je zadatak očigledno složeniji nego što je pretpostavljala birokratija EU.
Prošlo je više od godinu dana otkako su Evropski parlament i Savet usvojili Direktivu 2019/904 o smanjenju uticaja određenih proizvoda od plastike na životnu sredinu ili tzv. Direktiva za plastiku za jednokratnu upotrebu. Države članice moraju da usvoje nacionalne odredbe potrebne za usklađivanje sa ovom Direktivom do 3. jula 2021. godine. Do sada je nekoliko država članica uskladilo svoje nacionalno zakonodavstvo sa ciljevima Direktive. Pred Hrvatskom je još taj zadatak. Čini se da prenos Direktive u nacionalno zakonodavstvo i sama primjena neće biti tako jednostavna. Iako se čini da na prvi pogled svi znamo šta je plastika za jednokratnu upotrebu, ispostavilo se da definicija i tumačenje ovog pojma u svrhu Direktive nije toliko jednoznačna i svima jasna.
Šta je jednokratnа upotreba?
Čini se da je toga svjesna i Evropska komisija, koja je u preambuli Direktive istakla da termin „plastični proizvod za jednokratnu upotrebu“ treba jasno definisati. Takođe navode nekoliko primjera, poput vlažnih maramica za ličnu njegu i upotrebu u domaćinstvu, koje bi trebale biti u djelokrugu Direktive, dok bi vlažne maramice za industrijsku upotrebu trebalo izuzeti. Ili dalje, primeri „kontejnera sa hranom koji se smatraju plastičnim proizvodima za jednokratnu upotrebu su kontejneri za brzu hranu ili kutije sa hranom, sendviči, omotani sendviči i salate, sa hladnom ili toplom hranom ili kontejneri za svježu ili prerađenu hranu koji ne zahtijevaju dalje pripreme, kao što su voće, povrće ili poslastičarnice, dok se posude koje sadrže osušenu hranu ili hranu koja se prodaje hladna i koje zahtijevaju dalju pripremu, posude koje sadrže hranu u količinama većim od jednog dijela, ne bi trebalo smatrati proizvodima od plastike za jednokratnu upotrebu. “ Veoma komplikovano, zar ne?
A šta je plastika?
Plastika je Direktivom definisana kao materijal koji se sastoji od polimera, kome se mogu dodavati aditivi ili druge supstance i koji može funkcionisati kao glavna strukturna komponenta finalnih proizvoda, sa izuzetkom prirodnih polimera koji nijesu hemijski modifikovani. Ispostavilo se da ova definicija ostavlja prostor za različita tumačenja, što stvara prostor za razne poslovne lobije koji će se prirodno boriti za svoje interese isključivanjem svojih proizvoda iz djelokruga Direktive. Takođe postoji bojazan da će se materijali za jednokratnu upotrebu koji ne spadaju u definiciju plastike u Direktivi pojaviti na tržištu, ali čija upotreba će takođe dovesti do nakupljanja u životnoj sredini. Više detalja o zabrinutosti u vezi sa materijalima koji se (koji se ne smatraju plastikom) mogu se naći u Studiji o sintetičkim materijalima koji bi mogli biti izuzeti iz Direktive, sa posebnim osvrtom na celulozna vlakna, pod nazivom “Šta je plastika?”, koju je napravila kompanija Eunomia.
Objašnjenja Komisije kasne
Da bi dalje razjasnila da li proizvod treba smatrati proizvodom za jednokratnu upotrebu od plastike, Komisija je dobila zadatak da do 3. jula 2020. izradi smjernice za proizvode za jednokratnu upotrebu od plastike, koji uključuju primjere onoga što treba smatrati proizvodima od plastike za jednokratnu upotrebu za potrebe Direktive. Smjernice još nijesu objavljene, jer je zadatak očigledno složeniji nego što je pretpostavljala birokratija EU.
Logičan zaključak ovog regulatorno-tehničkog zapleta bio bi da se u direktivi o plastici za jednokratnu upotrebu izbjegava termin plastika i da se fokus usmeri na proizvode za jednokratnu upotrebu, bez obzira na vrstu materijala od kojeg su napravljeni.
