Istraživanje UNDP-a dalo uznemirujuće rezultate: Pandemija uzdrmala čak 80 odsto malih crnogorskih preduzeća

Pandemija i dalje snažno utiče na crnogorsku ekonomiju, imala je negativan efekat na skoro 80 odsto malih preduzeća. navodi se u novom Izvještaju UNDP u Crnoj Gori „Procjena uticaja COVID-19 na poslovni sektor i perspektive rasta ekonomije Crne Gore“, koji analizira uticaj pandemije na crnogorska poduzeća, poredeći situaciju u poslovnom sektoru u maju, sa podacima iz septembra 2020. godine.

Kako ističu u UNDP-u, to poređenje omogućava da se procijene razmjere uticaja pandemije i budući izazovi za crnogorski poslovni sektor.

Izvještaj takođe predstavlja nove mogućnosti i perspektive rasta i daje niz preporuka – stavljajući tranziciju ka zelenoj ekonomiji i digitalnu transformaciju u samu srž ekonomskog oporavka nakon COVID-19 pandemije.

Stalna predstavnica UNDP Daniela Gasparikova, kazala je da se izvještaj može koristiti za iscrtavanje crnogorske mape puta ka postizanju uspješnog oporavka i paralelnog prelaza na zelenu i digitalnu ekonomiju u Crnoj Gori.

“Strateški vođen i inkluzivan prelaz na niskokarbonski razvoj treba da se bazira na snažnim mikro, malim i srednjim preduzećima (MMSP) i ambicioznim programima reformi koji će doprinijeti stvaranju ekonomskog okruženja utemeljenog na pametnoj specijalizaciji i inovacijama. Na taj način ćemo zemlju učiniti otpornijom na buduće krize i osigurati zaštitu najugroženije populacije”, zaključila je Gašparikova.

Mikro, mala i srednja preduzeća koncentrisana u industrijama povezanim s turizmom, poput transporta, restorana i turističkog smještaja – što su sektori koji su najteže pogođeni pandemijom COVID-19 – bilježe značajan pad prihoda, uzrokovan smanjenom potražnjom.

“Pandemija je imala snažan negativan uticaj na gotovo 80 odsto malih preduzeća. Dok 29 odsto preduzeća u maju izvještava da ili ne mogu izvršavati svoje obaveze, ili da ne mogu da izvrše više od 25 odsto svojih obaveza pod ograničenim uslovima poslovanja, u septembru se njih 22 odsto nalazi u istoj situaciji. Prema podacima iz maja, više od polovine preduzeća zabilježilo je preko 75 odsto nižu prodaju u odnosu na isti prošlogodišnji period, dok četiri od deset preduzeća bilježi stopostotni pad prodaje. Gubici od preko 75 odsto uglavnom se bilježe u sektoru usluga”, navodi se u izvještaju.

Istraživanje sprovedeno u septembru pokazalo je postojano visok udio preduzeća koja bilježe smanjenje prodaje u iznosu do 25 odsto za 18 odsto preduzeća i smanjenje prodaje do 50 odsto za 41 odsto preduzeća.

“U maju, 31 odsto preduzeća procjenjuje da mogu da održe svoj biznis usled pandemije još najviše četiri sedmice, dok je za 38 odsto preduzeća taj period iznosio od mjesec dana do tri mjeseca. Nešto bolja očekivanja zabilježena su u septembru, kada je devet odsto preduzeća izvijestilo da mogu da održe svoje poslovanje još četiri sedmice, dok za gotovo trećinu preduzeća taj period iznosi do tri mjeseca”, dodaje se.

Igor Lukšić, glavni autor Izvještaja, kaže da je jasno da su posledice krize veoma dubuke pa je njihovo nastojanje bilo da se pokušaju identifikovati i koridori dugoročnog oporavka i razvoja na tragu dekarbonizacije i zelene tranzicije.

“Preporuke su raznovrsne i kompatibilne sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan, koja je nedavno podržana u Sofiji, iako su razvijane potpuno nezavisno”, zaključio je Lukšić.

Smanjena potražnja izazvana pandemijom i naplata potraživanja ocijenjeni su kao najveći, a istovremeno i kao najznačajniji izazovi na tržištu, s kojim su se suočila preduzeća u Crnoj Gori.

“Dok je u maju preko dvije trećine kompanija očekivalo da će u naredna tri mjeseca, u odnosu na isti period 2019. godine, njihovi prihodi opadati, taj procenat sada je veći i dostiže skoro 80 odsto. Takođe, dok je prema podacima iz maja, 34 odsto preduzeća očekivalo pad ulaganja, a sedam odsto smanjenje broja stalno zaposlenih, u septembru čak 50 odsto preduzeća očekuje pad ulaganja, a 16 odsto smanjenje broja stalno zaposlenih radnika”, precizira se u izvještaju.

Pandemija Kovid-19 učinila je ulaganje u digitalnu tehnologiju neodložnim jer više od polovine (65 odsto) preduzeća propušta mogućnosti koje digitalno poslovanje pruža i ne koristi digitalne platforme za povećanje prodaje. Izvještaj pokazuje da 89 odsto preduzeća u Crnoj Gori ne ulaže u nove tehnologije ili digitalna rješenja, pri čemu samo dvije petine preduzeća koriste internet i društvene mreže u poslovne svrhe, a još trećina njih koristi društvene mreže u marketinške svrhe.

Negativne poslkedice pandemije u Crnoj Gori teže se odražavaju na zaposlene žene, koje se češće od muškaraca bore s finansijskim teškoćama.

“Dvije od pet žena imaju poteškoća s podmirivanjem osnovnih troškova vezanih za stanarinu i račune za komunalije, dok je 38 odsto žena suočeno s nemogućnošću da pokriju osnovne troškove hrane ili higijenskih potrepština. Gotovo 20 odsto žena se za finansijsku pomoć obratilo porodici i prijateljima. Gubitak posla i povećane odgovornosti kod kuće, ugrožavaju ekonomsku sigurnost žena, dok je 25 odsto njih izvijestilo da su im smanjene plate”, navodi se u izvještaju.

Preduzeća koja se suočavaju s finansijskim teškoćama kao posledicom pandemije COVID-19, očekuju dodatnu ekonomsku podršku Vlade – a istraživanje u septembru pokazuje da 53 odsto preduzeća očekuje odobravanje beskamatnih kredita s povoljnim grejs periodom, 45 odsto njih se nada nižoj stopi PDV-a, 43 odsto smanjenju doprinosa na zarade zaposlenih, dok 38 odsto preduzeća očekuje subvencije na plate.

“Zanimljivo je da su se tokom prvog talasa pandemije očekivanja preduzeća nešto razlikovala, pri čemu je većina njih očekivala subvencije na plate (47 odsto), fiskalne olakšice ilii smanjenja (27 odsto) i pristup novim kreditima (26 odsto)”, ističu u UNDP-u.

Izvještaj UNDP pruža niz preporuka za buduće pravce djelovanja – pri čemu ulaganja u zelenu ekonomiju i digitalnu transformacija čine okosnicu oporavka i nove perspektive rasta.

“Ulaganjima u inovacije treba dati prioritet i usmjeriti ih na izgradnju dugoročne stabilnosti sistema, na način da se postigne ravnoteža između ekonomskog oporavka i zaštite životne sredine. Potrebno je razmotriti praktične mjere koje bi obuhvatile žene, mlade ljude i ranjive društvene grupe, omogućile inkluzivan oporavak i osigurale programe zapošljavanja koji doprinose zaštiti životne sredine. Potrebno je ukloniti administrativne prepreke kako bi se smanjila neformalna ekonomija, a napori usmjerili ka zelenom i inkluzivnom rastu. Ulaganje u zeleni i inkluzivni oporavak je strategija koja će ubrzati prelazak na niskokarbonski put razvoja i omogućiti finansiranje digitalne transformacije”, zaključuju u UNDP-u.