Svjetska banka: Crnogorska ekonomija će ove godine rasti najviše u regionu
Svjetska banka za Crnu Goru ove godine predviđa ekonomski rast od 6,9 odsto što je najviši očekivani rast u regionu. Za narednu godinu očekivani rast je 3,4 odsto, odmah poslije Kosova.
Svjetska banka predviđa da će se ekonomska aktivnost u ekonomijama rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije smanjiti za 0,2 odsto u 2022. godini, odražavajući negativan efekat prelivanja izazvan ratom u Ukrajini. Rast će se, navodi se u izvještaju, jedva oporaviti 2023. godine, uz povećanje BDP-a na 0,3 odsto.
“Projekcije rasta za 2023. godinu smanjene su za većinu zemalja u regionu pošto je svaka zemlja pogođena poremećajima u lancima snabdijevanja, slabljenjem izgleda za rast u eurozoni, restriktivnijom monetarnom politikom od očekivane i ozbiljnim šokovima na robnim tržištima, kao i velikom neizvjesnošću izazvanom ratom”, ukazuje Svjetska banka.
Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je najveću krizu raseljavanja ljudi u svijetu od Drugog svjetskog rata — dodatno povećavajući ionako istorijski globalno veliki broj izbjeglica.
Invazija je takođe naglo ubrzala usporavanje globalne ekonomske aktivnosti, sa rizikom da globalna ekonomija sklizne u recesiju 2023. godine, jer velike ekonomije nastavljaju naglo usporavanje, ocjenjuje Svjetska banka.
Na Zapadnom Balkanu se predviđa rast proizvodnje od tri odsto u 2022. godini – što je najsporiji tempo među podregionima Evrope i Centralne Azije van Istočne Evrope i nešto slabiji od potencijalnog rasta, uprkos snažnom izvozu i turizmu.
“U 2022. godini očekuje se rast u Albaniji od 3,2 odsto, Bosni i Hercegovini od 2 odsto, Kosovu od 3,1 odsto, Crnoj Gori od 6,9 odsto, Sjevernoj Makedoniji od 2,1 odsto i Srbiji od 3,2 odsto”, navela je Svjetska banka.
Projektovano je da će se rast zadržati u okvirima proseka od 2,9 odsto u predviđenom vremenskom okviru, pošto reforme vezane za pristupanje EU i ulaganja ublažavaju negativne uticaje koje nameću više cijene energenata i hrane, poremećaji u trgovini i investicionim tokovima i efekat prelivanja usporavanja aktivnosti eurozone.
Prekid dotoka prirodnog gasa u region, koji se oslanja na Rusiju za 67 odsto svog uvoza prirodnog gasa, povećao je, ističe se, cijene energenata i pritiske za veće subvencije za električnu energiju (Albanija, Sjeverna Makedonija i Kosovo).
“Prognoze za 2023. godinu pokazuju da se očekuju sledeće stope rasta: u Albaniji 2,3 odsto, Bosni i Hercegovini 2,8 odsto, Kosovu 3,7 odsto, Crnoj Gori 3,4 odsto, Sjevernoj Makedoniji 2,7 odsto i Srbiji 2,7 odsto. Pooštravanje globalnih uslova finansiranja ograničilo je dostupnost eksternog finansiranja u regionu. Povećani troškovi zaduživanja, kao i kontrola cijena hrane i energenata (Bosna i Hercegovina i Srbija), povećali su pritisak na javni dug i troškove njegovog servisiranja, koji su već naglo porasli nakon vanredne podrške vlade u vezi sa pandemijom 2020. godine”, navodi se u izveštaju.
U izvještaju se ističe da je prognoza zasnovana na umjerenijim cijenama roba (ali zadržavanju na visokom nivou), kao i na globalnom okruženju koje karakterišu restriktivniji globalni uslovi finansiranja, ublažavanje spoljne tražnje i popuštanje “uskih grla” u lancu snabdijevanja.
“Ako rat eskalira tako da ruski izvoz energije bude dodatno poremećen, regionalna proizvodnja mogla bi biti daleko slabija. Dugotrajni rat će vjerovatno dodatno povećati nesigurnost i fragmentirati trgovinsku i investicionu integraciju regiona”, ocjenjuje Svjetska banka a prenosi RTCG.
