Pauza ili nastavak podizanja kamata: Pet pitanja za ECB pred važnu sjednicu u četvrtak

Godinu dana povećanja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) bila su gotova stvar za tržišta, ali sada se investitori bore da procijene ishod sastanka o daljoj politici u četvrtak.

To je zato što su pritisci cijena previše jaki za udobnost, dok ekonomska aktivnost sada naglo usporava.

Pitanje je sada da li će ECB nastaviti ili pauzirati rekordna povećanja koja su kamatne stope podigla na 3,75%, dok su u julu 2022 bile negativne.

“To je tako bliska veza između pauze i povećanja kamatnih stopa,” rekao je ING-ov globalni šef makro-sektora Carsten Brzeski.

“To je skoro kao bacanje novčića”, dodao je on.

Reutersovi autori Yoruk Bahceli i Stefano Rebaudo donose pet ključnih pitanja za ECB, pred važnu sjednicu u četvrtak:

1) HOĆE, ZAR NE?
Trgovci su uznemireni – dok favorizuju pauzu ECB-a, oko 40% šansi je za povećanje. A te šanse se stalno mijenjaju.

Za mnoge ekonomiste, jedna stvar je jasna: ako ECB dodatno pooštri uslove zaduživanja da bi ostvarila rezultate, septembar je vjerovatno njena posljednja šansa.

“Ako se ne možete natjerati na povećanje u septembru, zadatak neće biti lakši u oktobru, jer će se ekonomski podaci vjerovatno pogoršati, a inflacija u septembru će se poprilično smanjiti”, rekao je glavni evropski ekonomista UBS-a Reinhard Cluse. On očekuje povećanje od 25 baznih poena (bps).

2) OKO ČEGA JE ECB ZABRINUTIJA: EKONOMSKI RAST ILI INFLACIJA?
To je pitanje za milion dolara. Osnovna inflacija, isključujući nestabilnu hranu i energiju, pala je više od očekivanog na 5,3% u avgustu ali je i dalje je daleko iznad ciljnih 2% banke, a tržišta rada su i dalje vruća.

Ali ekonomska aktivnost se brzo smanjuje i kumulativnih povećanja kamatnih stopa za 425 baznih poena su smanjili uslove finansiranja. Rast kreditiranja usporava, a novčana masa eurozone se u julu smanjila prvi put od 2010. godine.

“Golubovi” kao što je šef portugalske centralne banke Mario Centeno pozivaju na oprez. Hawks, na primjer članica odbora Isabel Schnabel i Austrijanac Robert Holzmann, upozorava da pauza nije izvjesna stvar, ali, što je najvažnije, nijesu eksplicitno podržali dalje povećanje kamata.

“Naš osnovni scenario je da će ECB u cjelini biti više zabrinut oko podataka o rastu i da će iskoristiti sastanak kao priliku za pauzu”, rekao je Iain Stealey, CIO za fiksni prihod u JPMorgan Asset Management.

3) ŠTA SE DEŠAVA NAKON SEPTEMBRA?
Predsjednica ECB-a Kristin Lagard ima malo prostora za upravljanje tržištima. Kreatori politike već su rekli da je pooštravanje pri kraju i da će stope ostati visoke još neko vrijeme.

“Ako se radi o ritmu pješačenja, to će biti popraćeno golubljim izjavama”, rekao je Brzeski iz ING-a. “Ako je pauza, to će biti popraćeno jastrebovom izjavom jer ni na koji način ne mogu vidjeti da ECB službeno najavljuje kraj povećanja kamatnih stopa.”

Tržišta štite svoje opklade, kladeći se na oko 70% šanse za još jedno povećanje do kraja godine.

Trgovci očekuju smanjenje kamatnih stopa od druge polovine 2024. godine, ali ne i da će Lagard potvrditi taj stav.

4) ŠTA ĆE POKAZATI NOVE PROJEKCIJE ECB?
Čak i jastrebovi, koji drže rast kao prvu opciju, kažu da su nove projekcije ECB-a u četvrtak ključne za odluku.

Glavni ekonomista Filip Lejn, blizak prognozama, rekao je da je usporavanje bazne inflacije u skladu sa junskim projekcijama.

Ekonomisti smatraju da će ECB podići svoje kratkoročne prognoze inflacije uz smanjenje projekcija rasta.

Takođe je ključno da li se projekcija inflacije za 2025. godinu od 2,2% revidira naniže, podržavajući slučaj pauze.

5) ŠTA JE SA PEPP REINVESTIRANJEM?
ECB je ubrzala smanjenje bilansa stanja u julu, ne reinvestirajući više prihode od obveznica koje drži u okviru svoje najveće šeme, Programa kupovine imovine (APP).

Inflacija je i dalje visoka i dosadašnje kvantitativno zaoštravanje nije pokazalo znakove poremećaja tržišta. Dakle, jastrebovi počinju da se zalažu za raspravu o okončanju fleksibilnijih reinvestiranja iz obveznica kupljenih u okviru Programa hitne kupovine u slučaju pandemije (PEPP) od 1,7 biliona eura, ranije od trenutnog roka za kraj 2024. godine.

“Postoji rizik da ako ne podignu stope… jastrebovi žele brže smanjenje bilansa stanja, što bi bilo bolno za periferiju”, rekao je Kaspar Hense, viši portfolio menadžer u BlueBay Asset Managementu, pozivajući se na visoko zadužene zemlje poput Italije.