Dok rastu brige o globalnom dugu, sprema li se još jedna kriza?

Rekordni dugovi, visoke kamatne stope, troškovi klimatskih promjena, izdataka za zdravstvo i penzija kako stanovništvo stari i nestabilna politika podstiču strah od krize finansijskog tržišta u velikim razvijenim ekonomijama, ocjenjuje Reuters.

Porast troškova državnog zaduživanja stavio je visok dug u središte pažnje, pri čemu investitori traže povećanu kompenzaciju za držanje dugoročnih obveznica, a kreatori politike pozivaju na oprez u pogledu javnih finansija.

Preko 80% od 10 biliona dolara rasta globalnog duga u prvoj polovini na rekordnih 307 biliona dolara došlo je iz razvijenih ekonomija, objavio je Institut za međunarodne finansije (IIF).

Više od 20 istaknutih ekonomista, bivših kreatora politike i velikih investitora reklo je za Reuters da je dolazak na granicu duga dovela blizu neizvršenja obaveza (bankrot) Italiju i Veliku Britaniju.

Oni ne očekuju da će se razvijene ekonomije boriti s plaćanjem duga, ali kažu da vlade moraju isporučiti vjerodostojne fiskalne planove, povećati poreze i podstaći rast kako bi javne finansije održale pod kontrolom. Pojačane geopolitičke tenzije istovremeno povećavaju troškove.

Krhko okruženje s višim stopama i smanjenom podrškom centralne banke povećava rizik od pogrešne politike koja bi izazvala rušenje tržišta, kao što je pokazala britanska kriza “mini budžeta” 2022.

Peter Praet, bivši glavni ekonomista u Evropskoj centralnoj banci (ECB), rekao je da, iako se dug i dalje čini održivim, izgledi su zabrinjavajući s obzirom na dugoročne potrebe potrošnje.

“Danas možete pratiti mnogo, mnogo zemalja i vidjećete da nijesmo daleko od krize javnih finansija”, rekao je Praet, koji se pridružio ECB-u tokom dužničke krize 2011. godine.

“Ako doživite nesreću, ili kombinaciju događaja, onda ulazite u nepovoljnu nelinearnu dinamičku vrstu procesa. To je nešto što je realna mogućnost”, upozorio je.

Visoke potrebe za finansiranjem i ukidanje podrške centralnih banaka povećavaju nesigurnost u pogledu cijena za investitore, rekla je Sofija Drosos, ekonomistkinja i strateškinja hedž fonda Point72 Asset Management.

“Nivoi deficita i duga čine situaciju neugodnom,” rekao je Danijel Ivascin, glavni investicioni direktor u obvezničkom gigantu PIMCO, koji nerado posjeduje dugoročne obveznice.

Smatralo se da će planovi potrošnje kojima nedostaje kredibilitet najvjerovatnije izazvati previranja na tržištu.

Dugoročno, “putanja državnog duga predstavlja najveću prijetnju makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti”, rekao je Klaudio Borio, šef monetarnog i ekonomskog odjeljenja Banke za međunarodna poravnanja.

Prepirke oko budžeta narušile su kredibilitet SAD-a, koštajući ih vrhunskog AAA kreditnog rejtinga.

Olivie Blanšar, viši saradnik na Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju, bio je najviše zabrinut za Sjedinjene Države s obzirom na “kompromitovani politički budžetski proces” i velike primarne deficite.

“Kako se to završava? Pretpostavljam da ne po bankrotu, već kada tržišta počnu odražavati svoje brige u cijenama Trezora, zbog političke krize i potencijalno neprijatnog prilagođavanja”, rekao je bivši glavni ekonomista MMF-a.

Rej Dalio iz hedž fonda Bridgewater Associates očekuje dužničku krizu u SAD.

Portparol američkog ministarstva finansija istakao je nedavne komentare sekretarke Dženet Jelen o budžetskom deficitu i rastućim stopama. Jelen je prošle sedmice rekla za Wall Street Journal da je vlada posvećena “održivoj fiskalnoj politici” i da bi budžet mogao biti “prilagođen” kako bi se to osiguralo.

Italijanski dug od 2,4 triliona eura je u fokusu Evrope, gdje je MMF rekao da visoki dug ostavlja vlade ranjivim na krizu.

Italijanska premija rizika duga skočila je ovog mjeseca jer je smanjila rast i povećala prognoze budžetskog deficita. Scope Ratings upozorio je da bi Italija mogla biti nepodobna za ključnu šemu kupovine obveznica ECB-a.

Prelomna tačka je potencijal Italije da izgubi rejting investicionog nivoa. Moody’s ga ocjenjuje za jednu stepenicu iznad “smeća” s negativnim izgledima.

Ponovni rast omjera duga Rima bi učinio vjerovatnijim smanjenje rejtinga. To riskira “značajne posljedice” za južnu Evropu, rekao je Džim Livis iz M&G Investmentsa.

Ministar ekonomije Italije Đankarlo Đorđeti rekao je da se ne plaši smanjenja rejtinga, ali da to ne može isključiti. Moody’s-ova recenzija kreditnog rejtinga Italije zakazana je za novembar.

Nizak rast zadržao je visoki italijanski dug, što predstavlja rizik širom Evrope i Britanije, gdje će planovi za stezanje kaiša smanjiti javne investicije.

“Ako nemamo svjetlije izglede za rast u Evropi, onda matematika održivosti duga izgleda prilično loša”, rekao je glavni globalni ekonomista PGIM-a Dalip Sin, bivši savjetnik američkog predsjednika Džoa Bajdena.

Britansko ministarstvo finansija saopštilo je da je na putu smanjenja duga i rasta ekonomije uz velike reforme. Dug je blizu ili veći od 100% bruto proizvoda u Britaniji, Sjedinjenim Državama i Italiji.

Rizici

Starenje stanovništva, klimatske promjene i geopolitički rizici kao što su ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku znače velike pritiske na potrošnju. Uplate kamata koje rastu uz visoke stope doprinose pritisku.

Neto otplate kamata u SAD će porasti sa 2,5% na 3,6% BDP-a do 2033. godine i 6,7% do 2053. godine, procjenjuje Kongresni zavod za budžet. Ali Jelenova preferisana mjera, prilagođena inflaciji, predlaže plaćanja ispod 1% BDP-a do kraja ove decenije.

Britanska kancelarija za budžetsku odgovornost očekuje da će troškovi kamata porasti na 7,8% prihoda do 2027-2028, sa 3,1% u 2020-21, što je pogoršano dugom vezan za inflaciju.

Čak je i njemačka potrošnja kamata porasla 10 puta od 2021. godine na skoro 40 milijardi eura. Kriza njemačkih finansija je malo vjerovatna, ali bi se planiranje budžeta suočilo sa “velikim izazovima”, saopštila je Vrhovna revizorska institucija.

Efikasna potrošnja, reforme i planovi rasta su ključni.

“Potrebno nam je više investicija, a ne manje”, rekao je profesor Kraljevskog koledža u Londonu Džonatan Portes, glavni ekonomista britanskog kabineta tokom finansijske krize.

Zaduživanje je teže prodati po višim stopama, tako da vladama trebaju kredibilni planovi. EU revidira svoja fiskalna pravila , britanska opoziciona Laburistička partija obećava da će zakonski zahtijevati reviziju planova poreza i rashoda.

Iako neprijatan potez, porezi moraju porasti, posebno u Sjedinjenim Državama i Britaniji, a neka smanjenja potrošnje su neizbježna, naglasili su ekonomisti.

Ne sprovodi se dovoljno reformi, upozorila je glavna ekonomistkinja OECD-a Kler Lombardeli.

Odlaganja će ugroziti sposobnost vlada da se pozabave budućim šokovima.

“Ako se krećemo kao do sada, doživjećemo krizu u narednoj deceniji”, rekao je glavni ekonomista LBBW-a Moric Kramer, koji je nadgledao smanjenje rejtinga S&P-a u Evropi 2011. godine.