Ko će nam pozajmiti 110 miliona eura? Za zajam državi zainteresovano devet domaćih banaka
Ministarstvo finansija sa domaćim bankama pregovara o zaduživanju kroz dugoročne kredite i emisije državnih zapisa.
“Pregovori su pokrenuti sa svim domaćim bankama, a interesovanje za neki od ovih oblika kreditiranja je iskazalo devet poslovnih banaka”, saopšteno je Pobjedi iz Ministarstva finansija.
Kako su naveli, s obzirom na to da su pregovoru u toku, u ovom trenutku ne mogu da daju više detalja o uslovima potencijalnih aranžmana, osim da će dugoročni krediti biti sa rokom otplate do pet godina, a da će se zapisi emitovati sa rokom od tri, šest i devet mjeseci.
“Obim zaduženja će biti do 200 miliona eura”, kazali su iz Ministarstva.
Ministar finansija, Novica Vuković, je tokom predstavljanja predloga budžeta za narednu godinu saopštio da je Vlada sa bankama na domaćem tržištu dogovorila zaduženje od 110 miliona eura po prosječnoj kamatnoj stopi između 6,4 i 6,5 odsto na period od tri i pet godina.
Vuković je naveo da je taj novac potreban za stvaranje fiskalne rezerve i za servisiranje obaveza do kraja ove godine, što je najvljeno i kroz rebalans budžeta za ovu godinu.
Iz tog Vladinog resora su saopštili da se u ovom trenutku ne vode pregovori sa domaćim bankama na temu emisije obveznica, s obzirom na to da takva odluka još nije donijeta.
Prema ranijim informacija Pobjede s kraja novembra, ponuda Erste banke je na rok od tri godine sa kamatnom stopom od sedam odsto, iz Ziraat banke nudili su 6,5 odsto na tri godine, koliko je nudila i Lovćen banka.
Istu kamatu, ali na rok od pet godina, ponudila je bila Adriatic banka, dok je Universal capital bila dala dvije ponude – pet godina sa stopom od 7,5 odsto i tri godine sa kamatom od sedam odsto.
Zapad banka je bila smanjila ponuđenu kamatu na šest odsto, a rok na pet godina, koliko je nudila i NLB. Hipotekarna banka nudila je kratkoročne hartije na rok od šest mjeseci i uz kamatnu stopu od 3,75 odsto.
Iz Ministarstva su kazali da za finansiranje budžeta za ovu godinu nije planirano zaduženje na inostranom tržištu, dok će, kako su kazali, način zaduživanja za narednu godinu biti predmet analiza početkom naredne godine.
“Ministarstvo finansija je u stalnoj komunikaciji sa akterima na međunarodnom tržištu, kako bi blagovremeno sagledali tržišne uslove i na pravi način se pripremili za finansiranje budžetskih potreba u narednoj godini”, poručili su iz Ministarstva.
Predloženim budžetom se projektuje zaduženje od 650 miliona eura za potrebe otplate pristiglog duga u iznosu od 520 miliona eura i finansiranje kapitalnog budžeta.
Premijer Milojko Spajić je prošle sedmice najavio zaduženje kod Svjetske banke (SB) od 80 do 90 miliona eura u prvom kvartalu naredne godine.