Evropska centralna banka zadržala kamatne stope i upozorila na brojne rizike
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je kamatne stope u eurozoni na važećem nivou, uz upozorenje da bi stroga monetarna politika mogla predstavljati i rizik po ionako slabašan ekonomski rast. Potvrdili su tako kamatnu stopu za refinansiranje banaka od 4,5 odsto i kamatnu stopu na prekonoćne depozite banaka od 4.0 odsto.
Za prekonoćne pozajmice komercijalne banke plaćaće i ubuduće kamatu od 4.75 odsto. Banka je u julu 2022. pokrenula ciklus zaoštravanja monetarne politike kako bi obuzdala inflaciju, podigavši kamatne stope do septembra 2023. za 4.5 postotnih bodova. Na sjednicama u oktobru i decembru zadržali su ih na aktuelnom nivou, uz obrazloženje da inflacija slabi.
Istakli su da slabljenje inflacije odražava visok nivo cijena energije u 2022. godini, ali cijene rastu sporije i kada se izuzmu hrana i energija, naglasili su, zaključivši da su podignute kamatne stope pretočene u postrožene uslove finansiranja. “Strogi uslov finansiranja prigušuju potražnju, a to pomaže u smanjivanju stope inflacije”, stoji u saopštenju.
Upravno vijeće ponovilo je da bi važeće kamatne stope trebalo da odigraju “značajnu” ulogu u spuštanju inflacije na ciljani nivo ako ih banka dovoljno dugo zadrži na tom nivou. Ponovili su i da će u budućim odlukama voditi računa da kamatne stope budu “dovoljno restriktivne”, i to “sve dok bude potrebno”.
U decembru ECB je prognozirao da bi se stopa inflacije već u 2025. trebalo da spusti posve blizu ciljanog nivoa i iznositi 2.1 odsto. U 2026. trebalo bi da klizne ispod tog nivoa, na 1.9 odsto, izračunali su. ECB cilja stopu inflacije od dva odsto, prenosi SEEbiz.
Najnoviji podaci “potvrđuju procjenu o izgledima za inflaciju u srednjoročnoj perspektivi”, do 2026, zaključili su na sjednici. ECB je u decembru prognozirao i slabi rast ekonomije eurozone u kratkoročnom periodu, za 0.8 odsto u 2024. i za 1.5 odsto u 2025. i 2026.
“I dalje pretežu rizici koji bi mogli zakočiti ekonomski rast”, konstatuje banka, istaknuvši da bi “ekonomija mogla rasti slabije nego što se očekivalo ako monetarna politika poluči snažnije efekte no što se očekivalo”.
