Krvna slika crnogorske ekonomije 2025: Zdrav turizam, slaba industrija i manjak investicija

Crnogorska ekonomija nastavila je da bilježi mješovite trendove u prva dva mjeseca 2025. godine, uz naglašene pomake u sektoru rada i turizma, ali i izazove u industrijskoj proizvodnji, izvozu i stranom investicionom prilivu. Najnoviji podaci pokazuju stabilan rast zaposlenosti, smanjenje inflacije i povećanu potrošnju, ali i određene fiskalne i industrijske izazove. To se navodi u mjesečnom makroekonomskom izvještaju – mart 2025, koji je objavio Ministartsvo finansija.

Turistički sektor je zabilježio rast: u kolektivnom smještaju ostvareno je 74.739 dolazaka i 161.709 noćenja, što je porast od 11,1 i 0,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

“Strani turisti činili su značajan dio ukupnog prometa, pri čemu su turisti iz Srbije (21,7 odsto), Albanije (11,9 odsto) i Turske (9,3 odsto) bili najbrojniji”, navodi se u izvještaju.

Broj putnika na crnogorskim aerodromima tokom 2024. godine dostigao je 2,9 miliona, što je rast od 15,2 odsto u odnosu na 2023.

Industrijska proizvodnja u padu zbog energetskog sektora, inflacija usporava, ali stanovanje i ugostiteljstvo i dalje skuplji

Uprkos rastu u sektorima vađenja ruda i kamena (11,6 odsto) i prerađivačke industrije (2,0 odsto), ukupna industrijska proizvodnja bilježi pad od šest odsto, što je direktna posljedica smanjenja proizvodnje električne energije za čak 17,4 odsto.

“Godišnja inflacija u martu 2025. iznosila je 2,6 odsto, što predstavlja pad u odnosu na februar kada je iznosila 2,8 odsto. Najveći doprinos rastu cijena imale su kategorije “Stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva” i “Restorani i hoteli”, navodi se u izvještaju.

Rast zaposlenosti, pad nezaposlenosti i veće zarade

Tržište rada pokazuje snažan oporavak.

“Broj zaposlenih u januaru i februaru iznosio je 259,8 hiljada, što je 4,9 odsto više nego lani. Stopa nezaposlenosti koju bilježi ZZZCG pala je na 10,59 odsto, što je smanjenje od 2,86 procentnih poena”, ističe se u izvještaju.

Prosječna neto zarada iznosila je 1003 eura (rast 22,3 odsto), dok je prosječna penzija iznosila 537,72 eura (rast 5,1 odsto).

Rast prihoda, ali i budžetski deficit

Budžetski prihodi za januar-februar iznosili su 335 miliona eura, što je 4,2 odsto BDP-a i za 1,2 odsto više nego prošle godine.

“Istovremeno, rashodi su iznosili 367,2 miliona eura, što je rast od 4,2 odsto, ali manji od planiranog za skoro 18 odsto”, navodi se u izvještaju.

Kapitalni budžet realizovan je u iznosu od 11,3 miliona eura.

“Budžetski deficit iznosi 32,1 milion eura (0,4 odsto BDP-a), što je bolje od planiranog za čak 71,4 miliona”, ističe se u izvještaju.

Rast kreditiranja, pad bankarskog profita

Neto profit banaka u februaru je iznosio 22 miliona eura, što je pad od 23,3 odsto u odnosu na isti mjesec 2024. godine.

“Ukupni krediti porasli su za 15,7 odsto i iznose 4,82 milijarde eura. Krediti privredi porasli su za 21,9 odsto, a krediti građanima za 17,9 odsto. Novoodobreni krediti dostigli su 282,4 miliona eura, pri čemu su pozajmice građana zabilježile rast od 40,2 odsto”, ističe se u izvještaju.

Ukupni depoziti porasli su za 6,2 odsto, a kamatne stope na kredite su u padu – u februaru su iznosile 6,51 odsto.

Izvoz pada, uvoz raste

Ukupna robna razmjena dostigla je 660,2 miliona eura (rast 2,7 odsto).

Izvoz je pao za 10,3 odsto, dominantno zbog pada izvoza aluminijuma (–74,9 odsto) i mašina (–49,0 odsto).

Istovremeno, porastao je izvoz električne energije (55 odsto) i boksita (44,1 odsto). Uvoz je porastao za 5,3 odsto, najviše se uvozile mašine i hrana.

Neto priliv stranih direktnih investicija u prva dva mjeseca 2025. iznosio je 77,8 miliona eura (pad 8,3 odsto).

“Najviše su ulagali investitori iz Turske (24,3 miliona eura), Srbije (17,3 miliona) i SAD-a (11,9 miliona)”, navodi se.

I dok su investicije u nekretnine porasle za gotovo 19 odtso, ulaganja u kompanije i banke su prepolovljena (–50,6 odsto).