Revizori upozoravaju: Dug EU mogao bi dostići bilion eura do 2027.
Zajednički dug Evropske unije mogao bi do 2027. godine dostići 1.000 milijardi eura, upozorio je Evropski revizorski sud, dok rast nepravilnosti u trošenju novca i visoki troškovi kamata pojačavaju pritisak na naredni evropski budžet.
U godišnjem izvještaju za 2025, objavljenom 8. oktobra, revizori procjenjuju da je 3,8 odsto rashoda iz budžeta EU, bez Fonda za oporavak, bilo opterećeno kršenjem evropskih ili nacionalnih pravila finansiranja. Godinu ranije taj udio iznosio je 3,6 odsto, dok je revizorski prag materijalne značajnosti dva odsto.
Ta procjena ne predstavlja stopu prevare. Odvojeno od utvrđenih nepravilnosti, revizori su nadležnim evropskim organima prijavili 17 slučajeva sumnje na prevaru.
Finansijski izvještaji EU dobili su pozitivno mišljenje, ali je pravilnost budžetske potrošnje sedmu godinu zaredom ocijenjena negativno, zbog značajnih i rasprostranjenih grešaka.
Kamate bi mogle potrošiti više od polovine novca za otplatu
Neotplaćeni dug EU porastao je tokom 2025. za više od 20 odsto, na 738,9 milijardi eura. Glavni razlog je zaduživanje za program oporavka NextGenerationEU, pokrenut radi ublažavanja ekonomskih posljedica pandemije.
Dug tog programa treba vraćati od 2028. do 2058. godine. Evropska komisija je za naredni višegodišnji budžet, od 2028. do 2034, predložila izdvajanje 24 milijarde eura godišnje za servisiranje duga kojim su finansirana bespovratna sredstva, uz prvenstvo plaćanja kamata.
Od ukupno 168 milijardi eura predviđenih za sedam godina, oko 93 milijarde moglo bi otići samo na kamate. Time bi za otplatu glavnice ostalo manje od polovine planiranog iznosa.
Revizori upozoravaju da su očekivani troškovi zaduživanja za NextGenerationEU u sadašnjem budžetskom periodu i dalje dvostruko veći od početnih procjena. Komisija, navode, još nije objavila cjelovitu strategiju otplate do 2058. godine.
Dodatni rizik predstavljaju obaveze pokrivene budžetom EU, pretežno povezane sa zajmovima, uključujući one Ukrajini. One bi do 2027. mogle dostići 664 milijarde eura. Ako dužnici ne izmire obaveze, Komisija može zatražiti dodatni novac od država članica.
Novi budžet mogao bi ponoviti slabosti Fonda za oporavak
Upozorenja stižu tokom pregovora o narednom evropskom budžetu, za koji je Komisija predložila gotovo 2.000 milijardi eura.
Veliki dio sredstava bio bi usmjeravan kroz nacionalne i regionalne planove, po modelu Mehanizma za oporavak i otpornost (RRF). Taj sistem predviđa isplate nakon ostvarivanja dogovorenih reformi i ciljeva, umjesto nadoknade konkretnih troškova.
Revizori su, međutim, utvrdili da devet od 37 isplata bespovratnih sredstava iz RRF-a tokom 2025. nije bilo usklađeno sa propisanim pravilima i uslovima. Problemi su obuhvatali ispunjavanje ciljeva, javne nabavke i državnu pomoć.
Ukazuju i na ublažavanje obaveza pojedinih država. Od 32 ispitane izmjene, za 29 nije bilo dovoljno dokaza koji bi ih opravdali. Time se, upozoravaju, otvara mogućnost da države dobiju evropski novac za manje rezultata nego što su prvobitno obećale.
Na ulasku u završnu godinu programa ostalo je neisplaćeno više od 122 milijarde eura, odnosno više od trećine njegovih bespovratnih sredstava. Samo Francuska, Austrija i Hrvatska primile su najmanje 80 odsto svojih grantova.
Komisija brani kontrole, članice podijeljene oko potrošnje
Najviša stopa greške zabilježena je u kohezionim sredstvima za zapošljavanje, rast i regionalni razvoj: porasla je sa 5,7 na 6,6 odsto. U poljoprivredi i zaštiti životne sredine povećana je sa 2,6 na 3,9 odsto.
Komisija navodi da je tokom 2025. sprovela preventivne i korektivne mjere vrijedne devet milijardi eura. Tvrdi da njene procjene i revizorske procjene nijesu neposredno uporedive, te da konačna stopa greške nakon korekcija za programe zasnovane na nadoknadi troškova ostaje ispod dva odsto.
Pregovore dodatno otežavaju različiti zahtjevi članica. Njemačka, Austrija, Danska, Finska, Holandija i Švedska traže smanjenje predloga budžeta za više stotina milijardi eura, dok 17 drugih država, među njima Španija i Italija, zagovara ambiciozniju potrošnju i očuvanje poljoprivrednih i regionalnih fondova.
Predsjednica Komisije Ursula fon der Lajen upozorava da bi veliki rezovi ugrozili zajedničke prioritete i poziva na nove izvore prihoda EU.
Lideri članica razgovaraće o finansiranju budžeta na samitu u Briselu 15. i 16. oktobra. Bez dogovora o novim prihodima, upozoravaju revizori, države bi morale povećati doprinose ili smanjiti evropske ambicije.
