Rebalans budžeta: Zdravstvu još 25 miliona, za pomoć penzionerima gotovo 13 miliona eura
Predlog izmjena budžeta za 2026. predviđa dodatni novac za zdravstvo, pomoć penzionerima i podršku zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Ministarstvo finansija povećalo je projekciju privrednog rasta sa 3,1 na četiri odsto.
Predloženim rebalansom budžeta Crne Gore za 2026. godinu za zdravstveni sistem predviđeno je dodatnih 25 miliona eura, dok je gotovo 13 miliona namijenjeno jednokratnoj pomoći penzionerima, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Za subvencije poslodavcima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom predviđeno je više od 21 milion eura, a predlog obuhvata i dodatna sredstva za obrazovanje i isplatu staračkih naknada.
Ministarstvo dodatna izdvajanja obrazlaže boljim ekonomskim rezultatima od prvobitno očekivanih i rastom budžetskih prihoda.
Projekcija rasta povećana na četiri odsto
Prema saopštenju, projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu povećana je sa 3,1 na četiri odsto, odnosno za 0,9 procentnih poena.
Budžetski prihodi u prvih devet mjeseci dostigli su 2,32 milijarde eura. To je 216,8 miliona eura, odnosno 10,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Iz Ministarstva navode da pozitivni trendovi u turizmu, industriji i investicijama potvrđuju rastući potencijal domaće ekonomije i stvaraju prostor za usmjeravanje dodatnih sredstava prema prioritetnim oblastima.
Povećana stopa rasta BDP-a predstavlja novu projekciju za cijelu godinu, dok se podaci o ostvarenim budžetskim prihodima odnose na period od januara do septembra.
Dodatni novac za terapije i rijetke bolesti
Poseban prioritet u predlogu rebalansa, prema navodima Ministarstva, ima zdravstveni sistem. Dodatnih 25 miliona eura trebalo bi da doprinese dostupnosti savremenih terapija i liječenju pacijenata sa rijetkim bolestima.
Uz gotovo 13 miliona eura za jednokratnu pomoć penzionerima, predviđeno je i više od 21 milion za subvencije poslodavcima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom.
Sredstva i za puteve, energetiku i digitalizaciju
Predlogom su obuhvaćena i sredstva za razvojne i infrastrukturne projekte, među kojima su projekti u poljoprivredi MIDAS i Sava–Drina, magistralni putevi i njihova rekonstrukcija, kao i nastavak digitalizacije Poreske uprave.
Ministarstvo navodi i projekte u oblastima dekarbonizacije, energetike i vodosnabdijevanja, te projekte za NATO, bez pojedinačnih iznosa i dinamike realizacije.
Iz resora finansija poručuju da su prioriteti zdravlje građana, socijalna sigurnost, uredno izvršavanje državnih obaveza i kontinuitet ekonomskog razvoja.
Saopštenje, međutim, ne sadrži podatke o ukupnom obimu predloženog rebalansa, planiranom deficitu niti eventualnim promjenama zaduživanja.
