Tajna uspjeha njemačke ekonomije

Da li ste se ikada pitali zašto je njemačka privreda toliko uspješna? Ključ je u malim i srednjim preduzećima.

I na tome što se fokusiraju na spor i stabilan rast, a ne na brzu ekspanziju.

“Šta radiš?“

To je pitanje koje mnoge od nas tjera da se borimo i učinimo sve kako bi naši ovozemaljski poslovi izgledali zanimljiviji nego što jesu. To je i prva stvar na ovom hladnom jesenjem jutru koju je Deutscge Welle pitao Štefana Langea, rukovodioca filijale kompanije “Berlinski šrafovi“ (Berliner Schrauben).

“Sve je u imenu“, kaže. “I da smo iz Berlina i na šta smo fokusirani – na šrafove“. Ali ime ne prikazuje cijelu priču. Šrafovi su 60 odsto njegovog prometa. Njegova firma isporučuje i instalacije, cijevi, konektore za drvo i niz drugih alata. Možda neće uspavati goste na večeri, ali vjerovatno će platiti vino. Skriveni šampioni “Berlinski šrafovi“ su tipično, njemačko “mitelštand-preduzeće“.

Taj pojam odnosi se na mala i srednja preduzeća (MSP) koja imaju manje od 500 radnika i godišnji promet ne više od 50 miliona eura. Za te firme često se kaže i da su “skriveni šampioni“, i da oni stoje iza ekonomskog uspjeha zemlje. Ono što je najvažnije za takva njemačka preduzeća jeste spremnost da izaberu sektor, drže ga se i fokusiraju se na spor i stabilan rast, a ne na brzu ekspanziju.

“Profesionalizam je u tome da radiš ono na čemu si dobar“, kaže Lange.

Svaki šesti posao u Njemačkoj dolazi iz MSP, što je više od pola ekonomske proizvodnje. Pa ipak, kako mladi bježe od trgovinskih poslova kao što su metaloprerađivači, sektor se suočava s ozbiljnim nedostatkom kadra (zanatlija). U mnogim slučajevima tu prazninu popunjavaju migranti.

“Upravo smo angažovali nekog iz Kazahstana da radi u našem magacinu“, kaže Lange. “Do sada je dobro prošlo.“ Lekcije u kontradikciji U “Berlinskim šrafovima“ možete raditi i u kancelariji ili u skladištu. U prvom je broj žena i muškaraca približno jednak. Ali u skladištu je druga priča.

“Nije nam dozvoljeno zapošljavanje žena u skladištu“, kaže Lange. “Njemački Zakon o radu zabranjuje ženama da podižu više od 12, 5 kilograma, a šrafovi su napravljeni od gvožđa. Ono je teško, tako da ništa ne možemo da uradimo.“

“Čak iako je ta žena stvarno jaka?“ Lange klima glavom.

“Zakoni u Njemačkoj su kontradiktorni. S jedne strane, ne mogu da diskriminišem nikoga zbog pola, seksualnosti ili religije, pa bi trebalo da mogu da unajmim i ženu. Ali zbog zakona o radu ne mogu“.

Još jedna tema za diskusiju je jedna od najčešćih grešaka koju prave poslodavci MSP. To ilustruju navike o odlaganju smeća Štefena Langea. Logistički centar kompanije nalazi se u Hopegartenu, nadomak Berlina, i spada pod ovlašćenje pokrajine Brandenburg.

“Vozim otpad od Berlina do Brandenburga, jer je jeftinije da ga odložim tamo. Ali za folije nije tako. Dakle, to prebacujem iz Brandenbera nazad u Berlin“, naveo je on.

Još jedan izvor frustracije je razlika u standardima zaštite od požara u 16 njemačkih pokrajina. Njemačka vlada pokušala je da riješi takve probleme. Godine 2015. uvedeno je pravilo “jedan za jedan“. To znači da za svako novo uvedeno pravilo, postojeće mora da bude ukinuto. Ipak, postoje značajni izuzeci, uključujući i zakone koji se odnose na EU kao celinu.

A Brexit?

Govoreći o Evropskoj uniji, Lange kaže da je trgovinska politika EU uticala na “Berlinske šrafove“.

“Žalimo se na Trampove tarife od 20 odsto, a EU je naplaćivala 85 odsto takse na uvoz kineskih šrafova. “85 odsto?! A sada?“ Vratili su na između 12 i 15 procenata, jer su parlamentarci u EU u nekom trenutku shvatili da, ako govorite o slobodnoj svjetskoj trgovini, to ne može da bude jednostrano“. Takođe, i Kina se žalila Svjetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). I pobijedila je.

Kako bismo stekli jasniju sliku o tarifama, pitamo Matijasa Bjanhija, konsultanta u Njemačkoj asocijaciji za mala i srednja preduzeća, piše Deutsche Welle.

“Ima mnogo novinskih članaka o tome kako će trgovinski rat ili sporazum o Brexitu uticati na velika preduzeća, kao što su proizvođači automobila. Ali i mnogo manjih dobavljača bi bilo veoma pogođeno“.

Kako će, dakle, sva ta nestabilnost uticati na “Berlinske šrafove“?

S obzirom na to da je ta kompanija tokom svoje sedamdesetogodišnje istorije uspevala da prevaziđe sve izazove, mogućnosti za njeno dalje preživljavanje prilično su velike.

“Šrafove obično ne primjećujete”, kaže Lange. “Ali oni su ti koji drže sve zajedno.“ I to je nešto što bi trebalo uzeti u obzir sledeći put kada se nađete na večeri uz tu temu.