Amerikanci preuzimaju Komercijalnu banku?
Da li će američki investicioni fond Riplewood advisors, u vlasništvu biznismena Tima Kolinsa biti novi vlasnik Komercijalne banke, biće poznato najranije u drugoj polovini ove godine.
Ovo je samo jedno od imena koja su nezvanično “iskočila” kada je ponovo aktuelizovana priča o privatizaciji Komercijalne banke u kojoj država ima značajan udo od skoro 42 odsto, pišu beogradske Novosti.
Izvjesno je samo da država upravo u srijedu 6. februara potpisuje ugovor sa novim privatizacionim savjetnikom, konsultantskom kućom “Lazard”, koja treba da da odgovor na pitanje – kako najbolje privatizovati Komercijalnu, jednu od najvećih i najznačajnijih banaka u Srbiji.
Privatizaciju Komercijalne banke od Srbije očekuje i Međunarodni monetarni fond, koji prodaju ove banke, baš kao i HIP Petrohemije, navodi kao ključnu u ovoj godini.
Tender za prodaju očekuje se prije kraja juna, što bi značilo da novi vlasnik kupoprodajni ugovor može da potpiše već krajem ove godine.
Zainteresovanih kupaca za Komercijalnu banku – ne manjka. Uz pomenuti američki fond, “u igri” su bili i Miodrag Kostić, neimenovana turska banka, ali i OTP banka, koja je u međuvremenu kupila Vojvođansku banku i objelodanila namkeru kupovine i Societe Generale banke.
Uz državu, udio u vlasništu Komercijalne ima i Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD (24,4 odsto) i IFC, kao dio Svjetske banke (10 odsto). Ukoliko država ne bi prodala Komercijalnu banku, morala bi ove akcionare da isplati sa 252 miliona eura, koliko je dogovoreno još 2006. godine.
Tada, prije svjetske ekonomske krize, EBRD je dokapitalizovao Komercijalnu banku sa 70 miliona eura. Potom su, nastupanjem krize akcije Komercijalne banke kupili i IFC (40 miliona eura), nemački DEG fond (20 miliona eura) i švedski Svedfond (10 miliona eura), dok je EBRD banku dokapitalizovao sa još 50 miliona eura, podsjećaju Novosti.
Privatizacija je, u nekoliko navrata, ostavljana za “bolje dane” – u smislu bolje postignute cijene.
Akcijama se trguje na berzi
Akcijama Komercijalne banke trguje se na Beogradskoj berzi a rrenutna vrednost jedne akcije je 2.300 dinara (oko 19,4 eura).
Na berzu je uključeno ukupno 16,8 miliona jedinica akcija ove banke.
Najviše su vrijedele pre krize, čak 15.500 dinara, na dan 18. april 2007. Toga dana je ova banka na tržištu vrijedela čak – 260,7 milijardi dinara, što je, po ondašnjem kursu (za euro 81,35 dinara), više od tri milijarde eura.
