Ko zna, zna: Slovenija iz budžeta EU povukla tri milijarde eura više nego što je u njega uplatila
Otkako je 2004. godine ušla u Evropsku uniju, Slovenija je iz zajedničkog evropskog budžeta povukla tri milijarde eura više nego što je u njega uplatila, te došla na 85 odsto evropskog prosjeka prema BDP-u po glavi stanovnika.
Vodeći političari zbog toga često kažu da van EU ne vide alternativu, iako nijesu saglasni o tome kako su dobro sredstva iskorištena i “povlači” li sredstva iz kohezijskog i drugih evropskih fondova aktualna vlada dovoljno efikasno, javlja Hina, prenosi SEEbiz.
Tvrdnja da su posljednje dvije “ljevičarske” vlade Mire Cerara i Marjana Šareca do sada uspjele povući manje od petine sredstava za koheziju dodijeljenih Sloveniji u srednjoročnoj finansijskoj perspektivi 2014–2020. bile su u centru kampanje opozicione konzervativne Slovenske demokratske stranke (SDS) bivšeg premijera Janeza Janše pred izbore za Evropski parlament, uz njenu protiv-migracionu retoriku i upozorenja o prevelikoj javnoj potrošnji, te razvojnom zaostajanju dijelova države u kojoj je BDP po glavi samo 70 odsto evropskog prosjeka, za razliku od “metropolitanske” ljubljanske regije.
S obzirom da je jedna od manjih evropskih država članica, Slovenija u evropskom budžetu učestvuje s oko 0,3 odsto, što je godišnji doprinos od približno 400 miliona eura, a u dosadašnjih 15 godina članstva uprkos razvoju zadržala poziciju neto-primateljice sredstava iz evropskih fondova jer iz njih više dobije nego u njih uplati.
Za period 2014–2020. Sloveniji je pripalo 1,7 milijardi eura iz naslova zajedničke evropske politike, te 3,3 milijarde iz kohezionih sredstava. Zajednička koheziona i poljoprivredna politika zato je u centru njenog zanimanja, no ta se sredstva u finansijskoj perspektivi EU-a 2021-2027. smanjuju, posebno ona za poljoprivredu i ruralni razvoj s čime ni sadašnja vlada nije zadovoljna, a i raspoloživa koheziona sredstva smanjuju za 11 odsto.
No, vladi bliski ekonomisti upozoravaju da su prednosti članstva u Evropskoj uniji daleko veće od neposredne finansijske koristi i pozicije Slovenije neto-korisnice evropskih fondova jer je glavna korist članstva pristup zajedničkom evropskom tržištu, što je dovelo do buma slovenačkog izvoza koji se pod tim uslovima ne bi mogao ostvariti na bilateralnoj osnovi s nijednim drugim tržištem.
Razmišljati o koristima članstva samo kroz euvropski budžet koji čini neznatnih jedan odsto evropskog BDP-a pogrešna je logika jer kakav bi inače bio interes Njemačke za članstvo kad njen doprinos kao najveće ekonomije u euvropskom budžetu čini 20 odsto, pri čemu u njega uplaćuje dva puta više nego što iz njega neposredno dobije natrag, upozoravaju slovenački ekonomisti.
