Brisel o crnogorskoj privredi: Država umjereno spremna za razvoj tržišne ekonomije
Crna Gora je ostvarila dobar napredak i umjereno je spremna za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije, saopšteno je iz Evropske komisije (EK).
Iz te institucije su ukazali na to da je privreda, nakon što je prošla oštru recesiju 2020. godine, zabilježila snažan oporavak u prošloj i nastavila da raste stabilnim tempom u prvoj polovini ove, prenosi portal RTCG.
U dokumentu Napredak ka ispunjavanju ekonomskih kriterijuma za pristupanje EU: procjene Evropske komisije za 2022, koji je objavljen na sajtu EK, navodi se da su posljedice ruske agresije protiv Ukrajine do sada bile ograničene, bez obzira na veoma važan doprinos ove dvije zemlje crnogorskom turizmu u prošlosti.
Podstaknuta porastom globalnih cijena robe, piše u dokumentu, inflacija je značajno porasla.
“Vlada je usvojila ambiciozan program fiskalnih reformi nazvan Evropa sada kako bi podržala oporavak nakon pandemije, uz istovremeno pružanje fiskalnih stimulativnih mjera za ublažavanje tereta za domaćinstva zbog rasta cijena energije i hrane. Eksterne neravnoteže su značajno smanjene zahvaljujući povratku turizma, dok je situacija na tržištu rada počela da se poboljšava čak iako strukturni problemi i dalje postoje”, naveli su iz EK.
Bankarski sistem je, kako se objašnjava, ostao stabilan, a nenaplativi krediti nijesu značajno porasli u ovoj godini nakon što je prošle istekao moratorijum na kredite usvojen u kontekstu krize zbog koronavirusa.
Međutim, ističe se, potreban je strog nadzor za praćenje i rješavanje rizika u pogledu pooštravanja uslova finansiranja.
EK je poručila da bi Crna Gora u narednoj godini, u cilju unapređenja funkcionisanja tržišne privrede, trebalo posebno da implementira srednjoročni plan fiskalne konsolidacije koji ima za cilj dalje smanjenje javnog duga. Takođe, i da ojača fiskalno upravljanje uspostavljanjem nezavisnog tijela za fiskalni nadzor.
“Država bi trebalo da usvoji strateški plan za analizu svih državnih preduzeća i pripremi predlog optimalnog opsega državnog vlasništva. Da razvije i sprovodi konkretne mjere za smanjenje sive ekonomije”, navodi se u dokumentu Evropske komisije.
Održan je, kako su poručili, širok konsenzus o ključnim osnovama ekonomske politike uprkos promjenama vlade. EK navodi da su poslednje dvije vlade ponovo potvrdile svoju snažnu posvećenost putu ka EU i sa tim povezanim ekonomskim reformama.
“Vlada očekuje da će ograničiti neke od negativnih uticaja rata u Ukrajini na lokalnu ekonomiju smanjenjem poreza na osnovna potrošna dobra i goriva, pružajući podršku poljoprivrednoj proizvodnji. I fokusiranje na alternativna turistička tržišta kako bi se nadoknadio gubitak ruskih i ukrajinskih turista”, navodi se u dokumentu.
Crna Gora je, kako su rekli, postigla određeni napredak i umjereno je spremna da se nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar EU.
Struktura privrede je uglavnom ostala nepromijenjena, potencira se, ali se prilagođavanja dešavaju unutar sektora.
“Sve u svemu, mala i srednja preduzeća ostaju okosnica crnogorske ekonomije, čineći oko 94 odsto ukupnog broja preduzeća”, navela je Evropska komisija.
