Pad cijena aluminijuma na berzi gurnuo Pejovićev Uniprom u minus od 11 miliona eura

Kompanija Uniprom, koja je prije desetak godina preuzela kompletnu imovinu Kombinata aluminijuma Podgorica u stečaju, u prošloj godini je poslovala sa minusom od 11,4 miliona eura. To je za skoro 30 miliona eura slabiji rezultat u odnosu na 2022. godinu, kada su bili u plusu 18,3 miliona eura.

Uniprom, čiji je vlasnik Veselin Pejović, po preuzimanju imovine KAP-a u stečaju polovinom 2014. godine, nastavio je sa proizvodnjom T-bar ingota sve do gašenja Elektrolize krajem 2021. godine, dok sada u krugu KAP-a rade dvije nove fabrike – fabrika bileta i fabrika aluminijumskih legura. Kapacitet fabrike bileta je 70.000 tona, a fabrike aluminijumskih legura 30 hiljada tona, piše Dan.

Prihodi Uniproma u prošloj godini iznosili su 57,8 miliona, a godinu ranije 167,6 miliona eura. Troškovi poslovanja su takođe pali sa 148,2 miliona na 60,3 miliona eura. Dan je pitao šta je razlog smanjenja prihoda za skoro tri puta i skoro 30 miliona slabiji rezultat u odnosu na 2022. godinu.

“Rat u Ukrajini i Izraelu i smanjenje proizvodnje u automobilskoj i građevinskoj industriji uslovili su i pad cijena naših proizvoda na berzi – bileta i aluminijumskih legura. Prosjek LME na berzi 2022. godine je bio 4.200 dolara, dok u 2023. godini dolazi do pada cijena na berzi, gdje se prosjek naših proizvoda kreće na nivou 2.400 dolara. Kako smo firma koja je proizvodima kotirana na Londonskoj berzi, zavisni smo od kretanja cijene na berzi, na koju nijesmo u mogućnosti da utičemo. Upravo su berzanska kretanja i smanjenje potražnje koje smo pomenuli ključno uticali na ovakav rezultat. Nijesmo mogli uticati na ovakva kretanja i globalne krize, ali smo sasvim sigurno optimisti i sve su najave da će tržište oživjeti. Ipak imamo i dvije najmodernije fabrike u Evropi, koje nas čine konkurentnima”, istakli su iz Uniproma.

Neraspoređena dobit kompanije na kraju prošle godine bila je 1,5 miliona, dok je kapital bio 19,5 miliona eura. Stalna imovina društva iznosila je 74,45 miliona, dugoročna potraživanja 43,3 miliona, a kratkoročna 3,32 miliona. Dugoročna rezervisanja i obaveze bile su 37,75 miliona, a kratkoročna skoro 35 miliona eura. Od toga se na dugoročne kredite odnosi 1,8 miliona, a na kratkoročne 8,2 miliona eura. Obaveze prema dobavljačima lani su uvećane za preko pet miliona, na 17,53 miliona eura, pokazuju finansijski iskazi Uniproma.

Pejović je kupio imovinu KAP-a za 25,7 miliona eura 2014. godine. Kada je preuzeo fabriku, proizvodili su se samo T-bar ingoti.

“Tek nakon ulaska Uniproma u KAP, kreće se s investicionim programom, uvodi se LNG (prirodni tečni gas), a trenutno se veliki dio investira u solarnu elektranu kako bi se zeleni proizvod iz obnovljivih izvora plasirao na evropsko tržište. Preuzetu obavezu smanjenja emisije CO2 gasova, ulažući velika finansijska sredstva, ispunjavamo, a sve shodno uputstvima Evropske energetske zajednice. Redovno izvještavanje dio je procesa rada i drago nam je što upravo s te adrese dobijamo sve pohvale za poštovanje propisa i zakona. Zahvaljujući ovom investicionom ciklusu, bićemo prva firma u Crnoj Gori koja će dobiti zeleni sertifikat za proizvode koji mogu da se plasiraju na evropsko tržište”, saopštili su iz Uniproma.

Postaće energetski nezavisni kad se pusti u rad solarna elektrana

Iz Uniproma ističu da konstantno investiraju, trenutno u solarne panele i energent za topljenje aluminijuma LNG(prirodni tečni gas), kako bi uz dobijene zelene sertifikate od 2025. godine mogli da plasiraju svoje proizvode na tržište Evropske unije, gdje se njihovi proizvodi koriste u automobilskoj industriji.

“Puštanjem 12 mW solarne elektrane na nivou KAP-a postajemo totalno energetski nezavisni od EPCG i imaćemo svoju zelenu električnu energiju iz obnovljivih izvora. Ovom energijom napajaćemo u potpunosti sva naša fabrička postrojenja u okviru KAP-a. U pitanju su velike investicije koje se planiraju na dugi rok. Ovo je dovoljan argument da građani i sami shvate da poskupljenje struje za domaćinstva nema nikakve veze s nama jer ćemo u potpunosti biti energetski nezavisni”, poručili su iz Uniproma.

Podsjetili su da su predstavnici EPCG javno prezentovali biznis plan za 2022. godinu kojim je predviđeno da će ukidanjem snabdijevanja KAP-a i gašenjem elektrolize ostvariti čist neto profit u 2022. godini preko 100 miliona eura.

“Ukoliko su njihovi podaci tačni, njihov neto profit je na kraju te godine bio 4.286.000 eura. Da li se neko zapitao što je radio menadžment EPCG u 2022. godini i gdje je 96 miliona eura koje su najavljivali nakon gašenja KAP-a? Očigledno je da je jedini cilj bio gašenje i uništavanje KAP-a. Kao što vidite, i onda kada nam možda berza i okolnosti ne idu naruku, imamo snage i kapaciteta da nastavimo i ulažemo u dalji razvoj”, naveli su iz Uniproma.

Trenutno zapošljavaju 350 radnika

Iz Uniproma su podsjetili da je krajem 2021. godine 150 radnika ostalo bez posla zbog odluke da se ugasi elektroliza.

“Kao što se sjećate, odluka EPCG da obustavi isporuku električne energije i nepoštovanje ugovora s njihove strane doprinijeli su tome da ugasimo elektrolizu, kada se i broj radnika, zbog takve njihove odluke, smanjio sa 500 na 350, koliko ih i danas radi u KAP-u. Sjećate se da smo za 150 porodica, bez obzira što su otpušteni usljed takve odluke EPCG, šest mjeseci obezbjeđivali minimalnu zaradu kako bi ostvarili pravo na penziju ili našli novo zaposlenje”, istakli su iz Uniproma.