Evropa sprema digitalni euro: Odgovor Visi i Mastercardu koštaće milijarde
Digitalni euro trebalo bi da smanji zavisnost Evrope od američkih platnih mreža i ponudi zajedničko rješenje za svakodnevna plaćanja. Međutim, iza ambicioznog projekta stoje milijarde eura troškova i pitanje hoće li ga građani i trgovci zaista koristiti.
Evropa priprema digitalni euro kao javnu alternativu postojećim načinima elektronskog plaćanja, nastojeći da smanji oslanjanje na američke kompanije Visa i Mastercard. Projekat Evropske centralne banke (ECB) mogao bi da promijeni način na koji građani plaćaju, a trgovci naplaćuju robu i usluge, ali njegov uspjeh zavisiće od cijene, jednostavnosti i prihvaćenosti među korisnicima, piše Fortune.
Prema podacima GlobalDate koje prenosi taj magazin, Visa i Mastercard obradili su 47 odsto ukupne vrijednosti kartičnih plaćanja u eurozoni tokom 2025. godine. Zbog takve koncentracije evropski zvaničnici platnu infrastrukturu sve više posmatraju i kao pitanje ekonomske bezbjednosti.
Digitalni euro bio bi elektronski oblik novca centralne banke, zamišljen kao dopuna gotovini. Građanima bi pružio mogućnost da javni novac koriste i pri digitalnim plaćanjima, dok je današnji novac na računima potraživanje prema komercijalnim bankama.
Pilot 2027, moguće uvođenje 2029. godine
ECB planira dvanaestomjesečni pilot u drugoj polovini 2027. godine, uz učešće 36 pružalaca platnih usluga. Fortune među učesnicima navodi Deutsche Bank, Revolut, Adyen i UniCredit.
Cilj je spremnost za moguće prvo izdavanje tokom 2029. godine, pod pretpostavkom da potrebni evropski propisi budu usvojeni 2026. godine. ECB naglašava da će konačnu odluku o izdavanju donijeti tek nakon usvajanja uredbe, pa 2029. još nije garantovani datum početka korišćenja.
Predloženi okvir predviđa obavezno prihvatanje digitalnog eura kod trgovaca koji prihvataju digitalna plaćanja i njegovu distribuciju preko banaka. Obuhvat obaveza i izuzetaka zavisiće od konačnog zakonodavnog rješenja.
Šta bi dobili trgovci i potrošači?
Za građane bi osnovne usluge korišćenja digitalnog eura bile besplatne. Za trgovce bi glavna korist mogla da bude veća konkurencija među pružaocima platnih usluga, mogućnost nižih troškova i ujednačenije iskustvo naplate širom eurozone.
Fortune podsjeća da su trgovinska udruženja koja predstavljaju kompanije poput Amazona, Carrefoura, H&M-a i Ikee u maju 2025. pozvala Evropsku komisiju da ograniči naknade kartičnih mreža. Pozvala su se na istraživanje prema kojem su te naknade od 2018. do 2022. porasle 33,9 odsto.
Zajedničko evropsko rješenje moglo bi da olakša i poslovanje kompanijama koje danas prilagođavaju naplatu različitim nacionalnim sistemima.
Ipak, digitalni euro ne bi automatski značio plaćanja bez troškova za trgovce. Eurosistem ne bi naplaćivao naknade za korišćenje svoje platne šeme, ali bi banke i drugi posrednici mogli da naplaćuju usluge prihvatanja plaćanja. Predloženi okvir predviđa ograničavanje tih naknada.
Milijarde za razvoj i prilagođavanje banaka
Prema procjeni ECB-a, razvoj digitalnog eura koštao bi oko 1,3 milijarde eura, a godišnji operativni troškovi nakon izdavanja približno 320 miliona eura. Bankarski sektor eurozone suočio bi se sa dodatnim ulaganjima: ECB procjenjuje da bi implementacija banke koštala između četiri i 5,8 milijardi eura.
Banke bi morale da prilagode aplikacije i infrastrukturu, dok bi trgovci morali da obezbijede pouzdanu naplatu, povraćaj novca i usklađivanje poslovnih evidencija. Dodatna briga za banke jeste mogućnost da dio depozita bude preusmjeren u novčanike digitalnog eura, navodi Fortune.
Konkurencija već postoji
Digitalni euro razvija se u trenutku kada privatne evropske alternative već pokušavaju da osvoje tržište. Fortune izdvaja Wero, digitalni novčanik koji podržavaju velike banke, uključujući BNP Paribas, Commerzbank i Rabobank.
To otvara pitanje koliko će se novi javni sistem preklapati sa privatnim rješenjima. Zagovornici digitalnog eura, međutim, smatraju da Evropa treba da zadrži pristup novcu centralne banke i u digitalnom okruženju.
Mastercard, sa svoje strane, poručuje da je decenijama dio evropske ekonomije i da namjerava da nastavi ulaganja na tom tržištu, prenosi Fortune.
Najveći test biće svakodnevna upotreba
Stručnjaci koje citira Fortune upozoravaju da građanima argumenti poput monetarnog suvereniteta i strateške autonomije nijesu dovoljni da promijene navike. Novi način plaćanja morao bi da ponudi jasnu praktičnu korist.
Istovremeno rastu i stablecoini — digitalni tokeni čija je vrijednost vezana za valute poput američkog dolara. Sagovornici magazina upozoravaju da bi do kraja decenije evropsku zavisnost od američkih kartičnih mreža mogla pratiti sve veća uloga privatnog digitalnog novca denominovanog u dolarima.
Digitalni euro zato ima jasan strateški cilj, ali još mora da dokaže svoju vrijednost na kasi i u internet prodavnici. Njegov uspjeh zavisiće od toga da li će ljudima ponuditi dovoljno razloga da ga izaberu, a trgovcima dovoljno koristi da opravdaju prilagođavanje.
