Prognoze MMF-a za period 2027–2031: Crna Gora će rasti brže od EU, ali sporije od Kosova i Srbije
Crna Gora je među evropskim ekonomijama za koje MMF očekuje solidan rast do 2031. godine, ali grafikon pokazuje i slabiju stranu te pozicije: naša ekonomija je ispred BiH i dijela EU članica, ali iza Kosova, Srbije, Albanije i gotovo izjednačena sa Sjevernom Makedonijom.
Evropu, prema najnovijim procjenama Međunarodnog monetarnog fonda, čeka još nekoliko godina skromnog rasta. Eurozona bi, u periodu od 2027. do 2031. godine, trebalo da raste prosječno svega 1,2 odsto godišnje, dok se za širu Evropsku uniju očekuje 1,4 odsto. Globalna ekonomija bi, za poređenje, u istom periodu trebalo da raste oko 3,2 odsto godišnje.
Upravo zato pažnju privlače manje evropske ekonomije, naročito one iz Mediterana, Zapadnog Balkana i Istočne Evrope, za koje se očekuje znatno brži rast od prosjeka eurozone. Na vrhu liste iz priloženog grafikona nalaze se Malta sa prosječnim rastom od 3,96 odsto, Kosovo sa 3,95 odsto, Ukrajina sa 3,78 odsto, Srbija sa 3,52 odsto i Moldavija sa 3,5 odsto.
Crna Gora je na grafikonu pozicionirana sa očekivanim prosječnim rastom od 2,98 odsto godišnje u periodu 2027–2031. To je gotovo dva i po puta brže od eurozone, ali ipak ispod svjetskog prosjeka od 3,15 odsto i slabije od nekoliko direktno uporedivih ekonomija Zapadnog Balkana.
Ako se iz grafikona izuzme globalni prosjek kao referentna stavka, Crna Gora je deveta među prikazanim evropskim ekonomijama. Nalazi se praktično rame uz rame sa Sjevernom Makedonijom i Kiprom, koji su projektovani na oko 3 odsto, i tek neznatno ispred Bosne i Hercegovine, za koju je procijenjen prosječan rast od 2,94 odsto.
Regionalno gledano, poruka nije jednoznačna. Crna Gora ostaje u zoni solidnog rasta, ali nije među liderima. Kosovo, Srbija i Albanija imaju vidljivo snažnije projekcije, dok je razlika u odnosu na Sjevernu Makedoniju minimalna. U praksi, to znači da se Crna Gora nalazi u grupi ekonomija koje rastu brže od razvijene Evrope, ali ne dovoljno brzo da bi se automatski nametnule kao najdinamičniji dio regiona.
Zašto brže rastu manje ekonomije
Lista najbrže rastućih evropskih ekonomija nije lista najbogatijih zemalja, već lista onih koje imaju najviše prostora za rast. Dio njih kreće sa niže baze, dio je u procesu evropske integracije, a dio se oslanja na velike investicione cikluse, doznake iz dijaspore, turizam, javnu infrastrukturu ili obnovu nakon šokova.
Malta je izuzetak u toj grupi. Riječ je o razvijenoj ekonomiji eurozone, koju MMF klasifikuje među napredne ekonomije, a njen rast počiva na turizmu, onlajn igrama, profesionalnim i finansijskim uslugama. Ipak, model zasnovan na brzom prilivu radne snage sve više nailazi na ograničenja, jer pritiska infrastrukturu i javne usluge.
Kosovo, Srbija, Albanija, Sjeverna Makedonija, Crna Gora i BiH pripadaju drugoj logici rasta: to su ekonomije konvergencije, odnosno zemlje koje još sustižu prosjek EU. MMF ih, zajedno sa Moldavijom i Ukrajinom, svrstava u grupu ekonomija u usponu i razvoju u Evropi.
Kod Kosova je rast snažno oslonjen na domaću potrošnju, javne investicije, doznake dijaspore i mladu radnu snagu. MMF procjenjuje da bi rast te ekonomije srednjoročno trebalo da konvergira ka oko 4 odsto, ali upozorava i na veliki strukturni trgovinski deficit i osjetljivost na spoljne šokove.
Srbija je drugačiji slučaj: njen rast se sve više veže za javne investicije, infrastrukturu, Expo 2027, industriju i rudarski sektor. To može podići BDP u kratkom roku, ali ključno pitanje ostaje da li će veliki investicioni ciklus donijeti trajni rast produktivnosti, a ne samo privremeni građevinski impuls.
Ukrajina je najposebniji primjer na listi. Visoka projekcija rasta počiva na pretpostavci da će se rat smirivati i da će obnova postati glavni motor ekonomije. Zato je njena prognoza istovremeno i jedna od najneizvjesnijih u Evropi.
Sporija Evropa: Velike ekonomije ostaju ispod 2 odsto
Drugi dio tabele MMF-a pokazuje zašto se projekcija rasta Crne Gore od 2,98 odsto godišnje ne smije posmatrati izolovano. U poređenju sa razvijenim evropskim ekonomijama, crnogorska stopa izgleda znatno snažnije: Evropska unija je projektovana na prosječnih 1,44 odsto, a eurozona na svega 1,21 odsto godišnje u periodu 2027–2031.
To znači da bi Crna Gora, prema ovoj projekciji, trebalo da raste više nego duplo brže od prosjeka EU i gotovo dva i po puta brže od eurozone. Razlika je posebno vidljiva u odnosu na najveće evropske ekonomije: Njemačka je na 0,92 odsto, Italija na 0,7 odsto, Francuska na 1,08 odsto, a Austrija na 1 odsto prosječnog godišnjeg rasta.
Ovaj dio grafikona zapravo prikazuje drugu stranu evropske ekonomske slike: razvijene zemlje su bogatije, stabilnije i institucionalno jače, ali imaju znatno manji prostor za brz rast. Njih ograničavaju starenje stanovništva, niska produktivnost, visoki troškovi energije, zaduženost i sporiji investicioni ciklusi. Zato su Njemačka i Italija, iako ekonomski giganti, među najslabije rangiranim ekonomijama u ovoj projekciji.
Interesantno je da ni zemlje koje su ranije bile simbol evropske konvergencije više ne rastu naročito brzo. Češka je projektovana na 1,96 odsto, Estonija na 1,94 odsto, a Švedska na 1,9 odsto. To su i dalje solidne stope za razvijene ili visoko integrisane ekonomije, ali daleko ispod dinamike koju MMF očekuje u dijelu Zapadnog Balkana, Istočne Evrope i manjih mediteranskih ekonomija.
Sličan obrazac vidi se i kod juga Evrope. Španija je na 1,75 odsto, Portugal na 1,7 odsto, a Grčka na 1,61 odsto. To su ekonomije koje su, poslije dužih perioda kriza, reformi i oporavka, stabilizovale rast, ali se više ne nalaze u fazi ubrzanog sustizanja.
Za Crnu Goru je ovo važan kontekst. Rast od oko 3 odsto godišnje jeste znatno bolji od prosjeka EU i eurozone, ali u poređenju sa razvijenim ekonomijama to nije samo rezultat veće dinamike, već i niže startne osnove. Drugim riječima, Crna Gora ima više prostora da raste, ali i više posla da taj rast pretvori u stvarno približavanje evropskom standardu.
Najslabiji dio tabele — Italija, Njemačka, Austrija, Francuska, Norveška i Belgija — pokazuje da Evropa ulazi u period u kojem će rast razvijenih zemalja biti skroman. Upravo zato se ekonomska pažnja sve više pomjera ka manjim tržištima koja još imaju prostor za konvergenciju, infrastrukturni razvoj, veći priliv investicija i rast produktivnosti. Crna Gora je u toj grupi, ali sa jasnom porukom: brži rast od eurozone nije dovoljan sam po sebi — ključno je da bude kvalitetan, investicioni i održiv.
