Crna Gora i siva ekonomija: 1,5 milijardi eura van zvaničnih tokova

U Crnoj Gori je, prema procjenama, oko 1,5 milijardi eura van zvaničnih tokova plaćanja, što je oko 35 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Taj iznos odslikava trend rasta sive ekonomije, iako Vlada konstantno vodi borbu protiv tog fenomena, formirala je i Komisiju za borbu protiv sive ekonomije šverca cigareta, alkohola i druge akcizne robe.

Sivoj ekonomiji u značajnoj mjeri “kumuje” i sivo tržište radne snage, jer je 25.000 do 30.000 radnika neprijavljeno, što znači da su njihove zarade neevidentirane te se ne plaćaju porezi i doprinosi na te prihode.

U turizmu se “pogubi” oko 300 miliona eura a utaja PDV-a se, prema podacima Poreske uprave, se kreće od 120 do 150 miliona eura godišnje.

U Uniji poslodavaca ranije su ocijenili da se ovaj veliki problem ne može rješavati ad hoc i upozorili da se borba protiv neformalne ekonomije sprovodi u pogrešnom smjeru – kažnjavanjem registrovanih privrednika koji su zbog otežanih uslova poslovanja prinuđeni da se snalaze kako bi spasili poslovanje.

Šef sektora za međunarodnu saradnju i ekonomiju Unije poslodavaca Mirza Mulešković kazao je da se ne preduzima skoro ništa u suzbijanju neregistrovanih privrednih aktivnosti, od kojih štetu imaju i poslodavci i država.

“Nadamo se da će Vlada početi da rješava glavne probleme u borbi protiv neformalne ekonomije, a to je prvenstveno kreiranje poslovnog ambijenta koji će biti povoljan za privredu, što uključuje usklađenost zakona, prilagođenost regulative stvarnom stanju u ekonomiji i njenu primjenljivost, uz svijest o povećanju formalne zaposlenosti kao bazičnom cilju, te neselektivno i efikasno sprovođenje zakona uz efektivan rad inspekcijskih službi i jednak tretman svih aktera, zatim smanjenje troškova rada, pa tek onda jačati kaznenu politiku. To je i jedini način na koji se može djelovati i koji može dati rezultate”, rekao je Mulešković ranije za Pobjedu.

Kreiranjem povoljnih uslova za poslodavce, dodaje on, povećaće se broj preduzeća- posebno onih koji su prešli iz neformalnog sektora, što će povećati broj zaposlenih i javne prihode.

Ekonomskog analitičara Predrag Drecun ne iznenađuje podatak o 40 odsto sive ekonomije.

“I ranije sam procjenjivao da je siva ekonomija, koja je bila modus vivendi još od sankcija UN od 1992, tolika. Nama je, nažalost, i danas sivo tržište način življenja i ponašanja jer je značajan broj radnika ostao bez posla i uspio da se snađe u tom tržištu. U tom tržištu je odgovor kako se preživljava od niske penzije i plate ili bez nje”, rekao je Drecun i upozorava da bi naglo gašenje ovog socijalnog ventila moglo biti opasno.

Smatra da država treba u realnom vremenu da ima podatke o prometu, za razliku od sadašnjeg sistema i ne vidi problem u novom sistemu fiskalizacije ukoliko neće usporavati biznis. Komentarišući najavu biznisa da bi mogli bojkotovati plaćanje PDV-a, kaže da mu to liči više na političku priču nego na odgovor ozbiljnog biznisa.