Koliko brzo moramo “trčati” da bismo sustigli prosjek EU?

Finansijski direktor MK grupe Dušan Radičević je, govoreći o problemima ekonomija u regionu, rekao – ako je neko ispred vas, morate da trčite brže da biste ga stigli.

„Moramo da rastemo stopama većim od pet odsto da bi stigli razvijenije zemlje. Zatim da usklađujemo regulative sa EU i evropskim standardima, ali ne zbog EU, naš glavni spoljnotrgovinski partner je EU i zbog EU već zbog nas samih”, poručio je Radičević na panelu „Poslovanje na Balkanu – prednosti, nedostaci, preporuke” konferencije Kopaonik biznis forum.

Istakao je da se privatni sektor pokazao kao sektor koji efkasnije upravlja resursima od države.

Radičević je ukazao da privatizacija nije do kraja riješena u svim zemljama regiona i da je imala negativan kontekst – „dolaze stranci, privatnici i tajkuni koji će upropastiti firme i slično”.

„Prije 12 godina smo privatizovali ovaj hotel (Grand). Kako je tada izgledao Kopaonik, prije te privatizaicije. Mi smo u Sloveniji htjeli da učestvujemo u privatizaciji jedne velike kompanije koja se bavi turizmom i u posljednjem momentu je nakon objave tendera stopirana privatizacija”, dodao je on.

Ko je odgovoran za slom Agrokora

Slučaj potopa najveće kompanije u regionu Agrokor otvara pitanje odgovornosti privatnog sektora i da li su naše kompanije spremne da se mijenjaju, poručeno je sinoć na Kopaonik biznis forumu.

Na to je ukazao predsjednik Atlantic grupe Emil Tedeski koji je istakao da moramo priznati da postoji „grijeh” i odgovornost svih pripadnika elita, pa i poslovne i preduzetničke elite, pored „grijeha” onih koji upravljaju javnim resursima.

„Privatni sektor je nedovoljno jak i nedovoljno obrazovan i nedovoljno svjestan i neumrežen, nedovoljno zreo”, istakao je Tedeski za završnom panelu trećeg dana Kopaonik biznis foruma.

Kaže da smo svi u regionu skloni kuknjavi i prebacivanju krivice.

„Privatni sketor bi treblao prvi da afirmiše tezu da biti patriota znači plaćati porez i biti odgovoran privrednik i vraćati deo profita tamo gdje se stvara”, dodao je.

Tedeski je istakao, takođe, da privrednici u regionu treba da budu svjesni da nijedna kompanije neće biti održiva bez međusobnog povezivanja, ukrupnjavanja, transformacije i ulaganja u nove procese.

„Fortenova – novo ime za Agrokor, moramo se baviti fenomenom odgovornosti i ko je odgovoran za ato što se dogodilo u najvećoj regionalnoj kompaniji. To je privatna kompanija i ako je moguće da se dogodi takav potop i gubitak od 2,5 milijarde eura, moramo se pitati o odgovornosti privatnog sektora”, naveo je Tedeski.

Predsednik vinarije Tikveš Svetozar Janevski je komentarišći slučaj Agrokora rekao da su se takve stvari dešavale i ranije i da će se dešavati i u budućnosti.

Janevski je rekao da mu je žao što se to desilo Ivici Todoriću i da je glavni razlog bila velika zaduženost.

Srpski privrednik Zoran Drakulić je, komentarišući slučaj propasti Agrokora, rekao mu nije žao Ivice Todorića, jer je on znao šta će se desiti, a nije razgovarao sa svojim partnerima.

“Da je na vrijeme reagovao, svi bi izgubili po 10 odsto”, izračunao je Drakulić.

On je kazao da ako bi se upravljanje zemljom poverilo privrednicima na četiri godine da bi je sigurno pogurali naprijed, a „ne bi uzeli ni kinte”.