SB očekuje pad BDP-a od 12,4 odsto

Podijeli

Crnogorska ekonomija bi u ovoj godini, prema novim prognozama Svjetske banke (SB), trebalo da oslabi 12,4 odsto.

SB je u junskim prognozama za ovu godinu predviđala pad crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 6,8 odsto.

U novom izvještaju SB za Evropu i centralnu Aziju, u koji je agencija Mina-business imala uvid, navodi se da bi rast crnogorske ekonomije u narednoj godini trebalo da iznosi 6,9 odsto, dok je u junu bilo prognozirano 2,1 odsto.

“Kriza Covid-19 otkriva i pogoršava ranjivosti Crne Gore na spoljne šokove, uključujući ograničene fiskalne rezerve. Predviđa se da će se ekonomija smanjiti 12,4 odsto u ovoj godini, što je najdublja recesija u posljednjih nekoliko decenija”, navodi se u dijelu izvještaja koji se odnosi na Crnu Goru.

Iz SB su rekli da je na slabljenje ekonomije u ovoj godini uticao pad u turizmu, koji će proširiti deficit tekućeg računa. Predviđa se rast fiskalnog deficita na 11,7 odsto BDP-a, što će zahtijevati fiskalna prilagođavanja u periodu nakon krize. Procjenjuje se rast javnog duga na 93 odsto BDP-a, prenosi RTCG.

“Te makro ranjivosti prelaze u značajne mikro ranjivosti sa manje radnih mjesta, padom prihoda, rastućim siromaštvom i socijalnim uticajem na djecu i porodice”, smatraju u SB.

Snažno fiskalno upravljanje, nezavisne i odgovorne državne institucije, nezavisno i efikasno sudstvo, kao i administracija javnog sektora zasnovana na zaslugama su, kako se ocjenjuje, od suštinskog značaja za povećanje crnogorske otpornosti na šokove. To bi omogućilo sveobuhvatniji rast vođen privatnim sektorom i efikasno pružanje usluga građanima.

“Crna Gora se suočava sa najdubljom recesijom u posljednjih nekoliko decenija, usljed naglog pada turizma koji čini skoro četvrtinu BDP-a. Prihodi od turizma u ovoj godini procjenjuju se na 25 odsto prošlogodišnjeg nivoa”, naveli su iz SB.

Kriza je, kako se precizira, izbrisala rast zaposlenosti iz posljednjih godina, pri čemu administrativni podaci pokazuju pad od osam odsto međugodišnje do juna u svim sektorima.

“Subvencije za zarade i jednokratni novčani transferi pomogli su da se izbjegnu veća otpuštanja, mada će one vjerovatno izostaviti neformalne radnike. Procjenjuje se da će se siromaštvo povećati na 20,4 odsto u ovoj godini”, kazali su iz SB.

U izvještaju se navodi da je finansijski sektor do sada bio otporan. Kao odgovor na krizu, Centralna banka (CBG) je uvela moratorijum na otplatu kredita, restrukturiranje zajmova i smanjila obavezne rezerve. Do jula, pozajmljivanje je poraslo šest odsto, dok su depoziti opali 3,5 odsto.

“Neizvjesnost je velika i Crna Gora se suočava sa fiskalnim i spoljnim rizicima. Pod pretpostavkom da će se novi talasi izbijanja koronavirusa ograničiti na predstojeću zimu i proljeće, očekuje se snažan oporavak ekonomije Crne Gore u narednoj godini. Procjenjuje se rast BDP-a od 6,9 odsto, vođen oporavkom prihoda od turizma”, ocijenjeno je iz SB.

Oni su prognozirali da će očekivani završetak izgradnje prioritetne dionice auto-puta naredne godine podstaći investicije, ali i da će umanjiti ukupna ulaganja u 2022. godini.

“Takođe, kriza je skrenula Crnu Goru sa puta smanjenja duga. Predviđa se da će veliki fiskalni deficit gurnuti javni dug na vrhunac od 94 odsto BDP-a naredne godine i da će pasti na 90 odsto BDP-a 2022. godine”, saopštili su iz SB i dodali da je potrebna zdrava makroekonomska politika da bi se Crna Gora stavila na čvrstu putanju smanjenja duga.

U izvještaju se navodi da će rastuće ekonomije zemalja u razvoju Evrope i centralne Azije ove godine doživjeti pad aktivnosti od 4,4 odsto, što predstavlja najgoru recesiju od globalne finansijske krize 2008.

„Oporavak ekonomske aktivnosti očekuje se naredne godine, u rasponu od 1,1 do 3,3 odsto. Takva prognoza i dalje je veoma neizvjesna, uz rizik lošijeg ishoda“, rekli su iz SB.

Brzina oporavka zavisi od trajanja pandemije koronavirusa, raspoloživosti i distribucije vakcine, kao i razmjera poboljšanja globalne trgovine i investicija. Kao rezultat, rast u regionu može biti slabiji od očekivanog u slučaju pogoršanja pandemije.

Potpredsjednica SB za Evropu i centralnu Aziju, Anna Bjerde, kazala je da, u ovako izazovnim vremenima, zemlje moraju da planiraju za period nakon trenutne krize i pripreme se za snažan post-pandemijski oporavak.

“To znači jačanje upravljanja, poboljšanje investicione klime, kao i jačanje inovacija i digitalnog razvoja. Značajna i održiva ulaganja u kvalitetno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu biće od kritične važnosti”, smatra Bjerde.

Očekuje se da pandemijom podstaknut pad ekonomske aktivnosti u ovoj godini poveća siromaštvo u svim zemljama regiona. Uz granicu siromaštva od 3,2 USD na dan, dodatnih 2,2 miliona ljudi moglo bi da zapadne u siromaštvo.

„Uz granicu siromaštva od 5,5 USD na dan, koja se obično koristi kao definicija za zemlje koje po pravilu pripadaju grupi sa višim srednjim dohotkom, čak šest miliona ljudi moglo bi postati siromašno“, dodaje se u izvještaju.