Njemačka postala treća najveća svjetska ekonomija
Japanska ekonomija je sada četvrta po veličini u svijetu nakon što se smanjila u posljednjem kvartalu 2023. i zaostala za Njemačkom.
Vlada u Tokiju je obajvila da se privreda smanjila po godišnjoj stopi od 0,4% u kvartalu od oktobra do decembra, prema podacima kabineta o realnom BDP-u, iako je porasla za 1,9% za cijelu 2023.
U periodu jul-septembar ekonomija je smanjena 2,9%. Dva uzastopna kvartala kontrakcije smatraju se indikatorom da je privreda u tehničkoj recesiji.
Japanska ekonomija bila je druga najveća do 2010. godine, kada ju je pretekla kineska. Nominalni BDP Japana je prošle godine iznosio 4,2 biliona dolara, dok je njemački iznosio 4,4 biliona, odnosno 4,5 biliona dolara, zavisno od konverzije valute.
Šta se krije iza ekonomskog pada Japana?
Slabiji japanski jen bio je ključni faktor za pad na četvrto mjesto globalne ljestvice najvećih ekonomija, budući da su poređenja nominalnog BDP-a izražena u dolarima.
U utorak naveče japanski zvaničnici pokušali su da stanu u odbranu jena. Međutim, stroga upozorenja su se za sada pokazala neefikasnim.
“Viši japanski valutni diplomata Masato Kanda izrazio je nezadovoljstvo zbog brzih kretanja jena za koje kaže da bi moglo imati negativan uticaj na ekonomiju. Kanda je čak otišao toliko daleko da je predložio primjenu devizne intervencije kao potencijalnog rješenja za to pitanje”, kazao je Ričard Snou, tržišni strateg u DailyFX-u.
“Japanski zvaničnici su prethodno intervenisali na deviznom tržištu u septembru i oktobru 2022. kada su prodavali dolare i kupovali jene kako bi ojačali vrijednost lokalne valute. Izvještava se da je skoro 20 milijardi dolara raspoređeno u nastojanju da ojača jen – što je na kraju bila prva intervencija dolara i jena u 24 godine i uskoro bi mogla ponovo doći na nas ako se Tokio umori od ponovljenih upozorenja”, dodao je analitičar.
U međuvremenu, japanski ministar finansija, Šuniči Suzuki, ponovio je važnost da se valute kreću stabilno i odražavaju osnove i rekao da prati kretanje valuta (valuta) sa jakim osjećajem hitnosti.
Relativna slabost Japana takođe odražava pad njegove populacije i zaostajanje u produktivnosti i konkurentnosti, kažu ekonomisti.
Njemačka se suočava sa vlastitim ekonomskim problemima
U međuvremenu, evropska ekonomska moćna sila suočava se sa sopstvenim izazovima, ističe tržišni analitičar Piero Cingari.
“Indikatori ekonomskog raspoloženja Njemačke i dalje su zabrinjavajući, a brojke za januar dostižu najniže vrijednosti koje nisu viđene od krize COVID-19, što ukazuje na slabu ekonomsku aktivnost u prvoj polovini 2024. godine”, rekao je.
Nakon smanjenja proizvodnje od 0,3% u 2023. godini, očekuje se da će njemačka ekonomija doživjeti skroman rast od 0,3% u 2024. godini, što je niže u odnosu na 0,8% ranije prognoziranih u jesen. Projekcija za 2025. ostaje konstantna sa rastom od 1,2%.
Cingari je takođe napomenuo da nedostatak radne snage predstavlja usko grlo za ekonomsku aktivnost Njemačke, dok je oporavak vođen trgovinom takođe malo vjerovatan u uslovima stagnirajuće dinamike izvoza i uvoza.
„Optimističnije gledano, uslovi tržišnog finansiranja su se nedavno ublažili, uz očekivanja da će olakšanje biti omogućeno pristupačnijim bankarskim kreditima“, rekao je on.
