Nova strategija crnogorskog saobraćaja: Aerodromi, PSO i zeleni zaokret do 2035.
Vlada Crne Gore objavila je privremeni izvještaj o ažuriranju Strategije razvoja saobraćaja 2019–2035, koji će poslužiti kao osnova za konačnu, revidiranu verziju dokumenta. Cilj izmjena je usklađivanje postojećeg transportnog sistema sa novim politikama Evropske unije, promjenama na tržištu, te ubrzanom zelenom i digitalnom tranzicijom.
Iako dokument obuhvata sve vidove saobraćaja, sektor avijacije izdvojen je kao posebno značajan. Fokus je stavljen na aerodrome, letove u okviru javne usluge (PSO), ulogu nacionalnog avio-prevoznika i sistem kontrole letenja – kao ključne stubove vazdušnog saobraćaja Crne Gore.
Aerodromi kao energetski efikasni i multimodalni čvorovi
Avijacija se u strategiji prepoznaje kao primarni kanal međunarodne povezanosti države, posebno imajući u vidu snažnu zavisnost Crne Gore od turizma i izraženu sezonalnost potražnje.
Aerodromi u Podgorici i Tivtu trebalo bi da prerastu iz osnovnih infrastrukturnih objekata u energetski efikasne i operativno optimizovane sisteme, sposobne da ispune ciljeve dekarbonizacije i smanje uticaj na životnu sredinu. Istovremeno, planirano je njihovo bolje integrisanje u multimodalne transportne mreže, čime bi se unaprijedila ukupna mobilnost putnika i robe.
Strategija je usklađena sa ključnim evropskim inicijativama, prije svega sa Strategijom održive i pametne mobilnosti EU, kao i sa okvirom Jedinstvenog evropskog neba (Single European Sky).
PSO letovi: Korektiv tržišta, ne trajna subvencija
Model letova u okviru javne usluge (PSO) prepoznat je kao važan instrument očuvanja povezanosti, ali se naglašava potreba da bude preciznije definisan, transparentan i vremenski ograničen – u skladu sa pravilima EU o državnoj pomoći i konkurenciji.
U dokumentu se PSO pozicionira kao korektivni mehanizam u situacijama kada tržište ne obezbjeđuje dovoljan nivo povezanosti, a ne kao trajna zamjena za komercijalne operacije.
U tom kontekstu implicitno je naznačena i uloga nacionalnog avio-prevoznika, posebno tokom zimske sezone i na strateški važnim linijama, uz naglasak na striktno poštovanje evropskih pravila konkurencije.
Kontrola letenja kao kritična infrastruktura
Sistem kontrole letenja identifikovan je kao kritična infrastruktura koja mora pratiti rast saobraćaja bez ugrožavanja bezbjednosti. Dokument predviđa dalju regulatornu harmonizaciju, digitalizaciju i jačanje operativne otpornosti, kako bi se osigurala stabilnost i efikasnost vazdušnog saobraćaja u narednoj deceniji.
Ukupno gledano, ažurirana Strategija razvoja saobraćaja signalizira ambiciju da se crnogorski vazdušni sektor transformiše iz infrastrukturnog servisa u moderan, ekološki održiv i tržišno usklađen sistem, kompatibilan sa evropskim standardima i zahtjevima jedinstvenog tržišta.
