MMF oborio prognozu privrednog rasta eurozone
Rat u Iranu ne posustaje i ekonomske posljedice sukoba se nagomilavaju. Međunarodni monetarni fond (MMF) je stoga ponovo oborio prognozu privrednog rasta eurozone.
Nova procjena rasta za 2026. je sada 0,9 odsto, 0,5 procentnih poena manje nego što je MMF prognozirao prije rata. Istovremeno, u zoni eura ove godine očekuje ubrzanje inflacije na 2,8 odsto, 0,8 procentnih poena iznad januarske prognoze.
MMF je naniže revidirao i prognoziranu stopu rasta za iduću godinu, sa 1,4 na 1,2 odsto, a očekivanu stopu inflacije je podigao sa 1,9 na 2,3 odsto.
Pritom, duže zadržavanje cijene energenata na visokom nivou može da podstakne inflaciju i inflatorna očekivanja, a pad povjerenja i finansijske teškoće da priguše tražnju, upozorava MMF. Dodatni rizik je i moguća eskalacija sukoba na Bliskom istoku.
MMF je ukazao i na prijetnju stagflacije – stanja u kom cijene rastu, privreda stagnira, a nezaposlenost raste – i Evropskoj centralnoj banci (ECB) preporučio da značajno zaoštri kamatnu politiku.
ECB je u četvrtak povećala repernu kamatnu stopu sa dva na 2,25 odsto, u prvoj korekciji naviše od septembra 2023.
Ako cijene energije nastave da rastu, ECB bi mogla biti primorana na drastičniju intervenciju, ocijenio je MMF.
MMF je ponovio kritiku evropskih vlada zbog mjera široke pomoći građanima. Već ih je upozorio da neprecizna podrška nesrazmjerno više koristi domaćinstvima sa višim prihodima, koja već troše više energije.
MMF je ponovio i upozorenje Evropskoj uniji da reformama mora povećati otpornost na krize, da mora da ojača svoje jedinstveno tržište i smanji zavisnost od globalnih energetskih tržišta.
U suočavanju sa starenjem društva i slabim rastom produktivnosti, evropske države ne smiju da posežu za jednostranim, nacionalnim merama i protekcionističkom industrijskom politikom, dodao je MMF.
Umjesto pokušaja podsticanja lokalne proizvodnje određenih dobara u Evropi koji prijete da naruše tržišne mehanizme i povećaju troškove, fokus bi trebalo da bude na uklanjanju birokratskih prepreka bez ugrožavanja teško stečenih standarda regulacije finansijskog tržišta.
Prognozu rasta privrede eurozone naniže je revidirala i Svjetska banka, sa 0,9 na 0,8 odsto, a to je pripisala cijeni nafte i gasa, i američkoj carinskoj politici.
