Aerodromi Crne Gore mogu sami da ulože do 300 miliona eura
Dok Vlada najavljuje hitno proširenje aerodroma u Podgorici i Tivtu, direktor Aerodroma Crne Gore tvrdi da državna kompanija može sama finansirati razvoj vrijedan između 200 i 300 miliona eura. Time se ponovo otvara ključno pitanje: da li će država konačno odlučiti o zadržavanju važnog resursa u svojim rukama i modernizovati u sopstvenoj režiji?
Crnogorski aerodromi mogli bi ući u najveći investicioni ciklus u svojoj istoriji. Vlada je najavila proširenje terminala, uvođenje dodatnih gejtova i rekonstrukciju pista, dok iz menadžmenta Aerodroma Crne Gore poručuju da kompanija ima dovoljno finansijske snage da sama obezbijedi novac potreban za modernizaciju.
Premijer Milojko Spajić najavio je hitnu izradu novog Master plana za dugoročni razvoj aerodroma u Podgorici i Tivtu, kao i formiranje međuresorskog koordinacionog tijela koje će predvoditi.
Cilj je da prioritetni radovi počnu dovoljno brzo kako bi aerodromi spremnije dočekali ljetnju sezonu 2027. godine.
Istovremeno, izvršni direktor Aerodroma Crne Gore Roko Tolić procjenjuje da bi za temeljnu modernizaciju dva aerodroma moglo biti potrebno između 200 i 300 miliona eura, ali tvrdi da kompanija taj investicioni ciklus može finansirati bez koncesionara.
Od novih terminala do dužih pista
Vladin plan za Aerodrom Podgorica predviđa izgradnju novog terminala, rekonstrukciju i proširenje platforme, kao i rekonstrukciju i produženje poletno-sletne staze.
Dugoročni cilj je osposobljavanje podgoričkog aerodroma za prihvat širokotrupnih aviona, čime bi se otvorila mogućnost uspostavljanja direktnih prekookeanskih linija.
Na Aerodromu Tivat planirani su novi terminal, pristanišna platforma i rulna staza, kao i sveobuhvatna rekonstrukcija poletno-sletne staze.
Vlada očekuje da bi već prije naredne ljetnje sezone mogli biti realizovani određeni hitni zahvati, uključujući proširenje postojećih terminalnih kapaciteta i uvođenje dodatnih gejtova.
Novi Master plan trebalo bi da utvrdi precizne faze razvoja kompanije tokom narednih deset godina. Njegova izrada važna je i zato što predstavlja formalni uslov za prijavljivanje projekata za bespovratna sredstva Evropske unije i povoljne kredite međunarodnih finansijskih institucija.
Tolić: Možemo birati kod koga ćemo se zadužiti
Tolić je u intervjuu za Regionpress kazao da su Aerodromi Crne Gore jedna od finansijski najpotentnijih kompanija u državnom vlasništvu i da interesovanje domaćih i međunarodnih kreditora ne bi izostalo.
Prema njegovim riječima, Aerodromi bi mogli da biraju kreditora i da, uz rast broja putnika, redovno izmiruju obaveze, dok istovremeno finansiraju razvoj.
Iako precizan iznos nije moguće utvrditi prije izrade Master plana, grube procjene pokazuju da bi za potrebne investicije trebalo izdvojiti između 200 i 300 miliona eura.
Takav model, međutim, ne bi donio rezultate preko noći. Tolić procjenjuje da bi Aerodromima, ukoliko bi razvoj finansirali samostalno, moglo biti potrebno približno pet godina da dostignu nivo infrastrukture koji je trebalo ostvariti znatno ranije.
Rekordi oboreni, infrastruktura ostala u prošlosti
Potreba za ulaganjima postaje sve hitnija jer broj putnika raste mnogo brže od kapaciteta terminala, platformi i drugih aerodromskih sadržaja.
Aerodromi Crne Gore su 2025. godine prvi put opslužili više od tri miliona putnika. Menadžment sada očekuje da bi taj rezultat u 2026. mogao biti dostignut već do kraja septembra – tri mjeseca prije nego prethodne godine.
Tolić rast dijelom pripisuje novoj komercijalnoj politici prema aviokompanijama.
Aerodromi su tokom 2025. prevoznicima koji lete ka Crnoj Gori odobrili gotovo 13 miliona eura podsticaja, dok je za 2026. projektovan iznos od 18 miliona eura.
Podsticaji bi trebalo da pomognu otvaranju novih ruta i održavanju linija izvan glavne turističke sezone, ali istovremeno predstavljaju značajno finansijsko odricanje državne kompanije.
Koncesija ili razvoj u državnoj režiji
Tvrdnja da Aerodromi mogu sami finansirati ulaganja od nekoliko stotina miliona eura vraća u prvi plan dugogodišnju dilemu o budućem modelu upravljanja aerodromima.
Postupak razmatranja davanja aerodroma u koncesiju traje godinama, a neizvjesnost je, prema Toliću, postala jedna od najvećih prepreka razvoju. Menadžment teško može donijeti odluku o zaduživanju i ulaganju stotina miliona eura dok nije poznato ko će dugoročno upravljati aerodromima.
Koncesioni model mogao bi donijeti bržu finansijsku injekciju i ubrzati gradnju, dok zadržavanje aerodroma u državnom vlasništvu omogućava da buduća dobit ostane državi. Državni model, međutim, nosi rizik sporijih administrativnih procedura i političkih promjena koje mogu uticati na kontinuitet ulaganja.
Tolić je upozorio da najveći rizik nije nužno izbor jednog ili drugog modela, već nastavak postojećeg stanja bez konačne odluke.
Investicije više ne mogu čekati
Najnovije najave pokazuju da Vlada namjerava da započne određena ulaganja i prije konačnog usvajanja Master plana. Rukovodstvo Aerodroma trebalo bi da, u saradnji sa državnim institucijama, odmah počne realizaciju prioritetnih projekata za povećanje kapaciteta.
Međuresorsko tijelo, u kojem će biti predstavnici više ministarstava i Aerodroma Crne Gore, trebalo bi da ubrza rješavanje administrativnih, planskih, imovinsko-pravnih i finansijskih prepreka.
Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li najavljeni radovi predstavljaju pripremu Aerodroma za samostalan razvoj ili prelazno rješenje dok država ne odluči o koncesiji.
Rekordan rast saobraćaja potvrđuje da aerodromi imaju snažan poslovni potencijal. Istovremeno, gužve i nedovoljni kapaciteti pokazuju da dalje odlaganje investicija može ugroziti kvalitet usluge, rast turizma i dolazak novih aviokompanija.
