Vlada cilja zaposlenost od 75 odsto do 2030: Za prve dvije godine planirano 18,7 miliona eura

Crna Gora planira da do 2030. godine poveća stopu zaposlenosti stanovništva od 20 do 64 godine na 75 odsto, dok bi stopa nezaposlenosti trebalo da bude smanjena na 8,9 odsto. Za sprovođenje prvog dvogodišnjeg akcionog plana iz državnog budžeta predviđeno je 18,7 miliona eura, pokazuje Predlog strategije zapošljavanja Crne Gore za period 2026–2030, koji je usvojila Vlada.

Prema dokumentu koji je analizirao Investitor, stopa zaposlenosti trebalo bi da poraste sa početnih 69,7 odsto na 73 odsto u 2028, a zatim na 75 odsto u 2030. godini.

Istovremeno, planirano je smanjenje stope nezaposlenosti stanovništva od 15 do 67 godina sa 10,7 na 9,5 odsto do 2028. i na 8,9 odsto do kraja perioda obuhvaćenog strategijom.

Kod mladih od 15 do 29 godina cilj je smanjenje stope nezaposlenosti, odnosno udjela NEET populacije – mladih koji nijesu zaposleni niti uključeni u obrazovanje ili obuku – sa 19,2 na 15 odsto.

Strategija predviđa i smanjenje rodnog jaza u zaposlenosti sa osam na 7,1 procentni poen, dok bi stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti trebalo da bude smanjena sa 29,2 na 28 odsto.

Za akcioni plan 18,7 miliona eura iz budžeta

Za sprovođenje Akcionog plana zapošljavanja za 2026. i 2027. godinu planirano je ukupno 18,72 miliona eura iz državnog budžeta.

Od tog iznosa, 7,63 miliona eura odnosi se na 2026, dok je za 2027. predviđeno 11,09 miliona eura.

Najveći dio budžetskog novca raspoređen je Ministarstvu ekonomskog razvoja – sedam miliona eura za programe unapređenja konkurentnosti privrede. Za 2026. godinu predviđeno je 3,5 miliona eura, od čega 2,9 miliona za povećanje proizvodnih kapaciteta u prehrambenoj i metalnoj industriji, a 600.000 eura za podršku ženskom preduzetništvu.

Za regionalne programe podrške investicijama planirano je 4,35 miliona eura, dok bi Zavod za zapošljavanje trebalo da raspolaže sa 6,38 miliona eura budžetskog novca.

Pored budžetskih sredstava, iz Reformske agende obezbijeđeno je 5,93 miliona eura za 2026. i 2027. godinu. Strategija navodi i 24,68 miliona eura iz IPA III fondova, ali je taj novac planiran za duži period – od 2026. do 2030. godine – pa ga nije moguće u cjelosti tretirati kao dio dvogodišnjeg akcionog plana.

Javni radovi za 1.010 nezaposlenih, grantovi za pokretanje biznisa

Za uključivanje 1.010 nezaposlenih iz posebno osjetljivih grupa u privremene poslove od javnog interesa predviđena su tri miliona eura – milion u 2026. i dva miliona eura u 2027. godini.

Cilj programa je da nezaposleni kroz angažovanje na poslovima od javnog interesa razviju radne navike, očuvaju radne sposobnosti i povećaju mogućnost pronalaska trajnijeg zaposlenja.

Za grantove nezaposlenima koji žele da pokrenu sopstveni biznis u 2027. godini planiran je milion eura.

Dokument, međutim, napominje da su dva miliona eura za javne radove i milion eura za samozapošljavanje predloženi u okviru nacrta budžeta Zavoda za zapošljavanje za 2027. i da njihova realizacija zavisi od usvajanja državnog budžeta za tu godinu.

Još dva miliona eura, odnosno po milion godišnje, predviđena su za grant šeme kojima bi trebalo podržati zapošljavanje 160 osoba sa invaliditetom.

Garancija za mlade od 2027. u svim opštinama

Strategija predviđa nastavak programa Garancija za mlade, koji bi od 2027. godine trebalo da bude proširen na cijelu Crnu Goru. Planirano je formiranje međusektorskih mobilnih timova u svim opštinama, koji bi pronalazili i aktivirali mlade van sistema rada i obrazovanja.

Tokom pilot-programa u 2026. godini predviđeno je uključivanje ukupno 72 mlade osobe iz NEET kategorije: 21 kroz subvencionisanu radnu praksu, 22 kroz podsticaje poslodavcima za zapošljavanje i 29 kroz obrazovanje i osposobljavanje odraslih. Za te tri mjere opredijeljeno je ukupno oko 299.000 eura.

Finansijski okvir i broj mladih koji će biti obuhvaćeni nacionalnim programom od 2027. još nijesu utvrđeni, jer u trenutku izrade strategije nije bio usvojen novi akcioni plan za Garanciju za mlade.

Iz Reformske agende je za programe aktivne politike zapošljavanja namijenjene ženama u 2026. planirano 1,79 miliona eura. Dodatnih 1,85 miliona odnosi se na uključivanje korisnika materijalnog obezbjeđenja u programe zapošljavanja, dok je za istu ciljnu grupu u 2027. predviđeno 2,29 miliona eura.

Novi propisi za rad na daljinu, sezonske i platformske radnike

Jedan od važnijih djelova strategije odnosi se na izmjene radnog zakonodavstva i njegovo prilagođavanje novim oblicima rada.

Planirano je uređenje rada na daljinu, digitalizacija komunikacije između poslodavaca i zaposlenih, transparentnije izvještavanje o rodnom jazu u zaradama i jačanje zaštite zaposlenih od zlostavljanja i uznemiravanja na poslu.

Dokument najavljuje i uvođenje instituta stalnog sezonskog radnika, kojim bi turističkoj privredi trebalo da bude obezbijeđena stabilnija i kvalifikovanija radna snaga, dok bi radnicima bila pružena veća socijalna sigurnost i kontinuitet prava.

Predviđeno je i zakonsko uređivanje platformskog rada, kao i preciznije definisanje poslova i uslova rada koji su zabranjeni za djecu.

Fokus na digitalne i zelene vještine

Učešće odraslih od 25 do 64 godine u cjeloživotnom učenju trebalo bi da poraste sa 7,75 na 13 odsto do 2030. godine.

Broj obrazovnih programa u oblasti digitalnih i zelenih vještina trebalo bi da bude udvostručen – sa osam na 16. Planirana je izrada i revizija programa za deficitarna zanimanja, unapređenje praktične i dualne nastave i veće uključivanje poslodavaca u stručno obrazovanje.

Strategija pokazuje i izražen rodni jaz u digitalnim znanjima. Osnovne ili naprednije digitalne vještine posjeduje 42 odsto žena i 54 odsto muškaraca. Cilj je da učešće digitalno osposobljenih građana do 2030. bude povećano za 40 odsto u odnosu na početne vrijednosti.

Dugotrajna nezaposlenost ostaje veliki problem

Posebno ozbiljan problem predstavlja struktura nezaposlenih. Dugotrajno nezaposlene osobe čine čak 71,5 odsto ukupnog broja registrovanih nezaposlenih, a strategijom je planirano smanjenje tog udjela za deset odsto do 2030. godine.

Dokument ukazuje i na snažne regionalne razlike, depopulaciju sjevera, emigraciju mladih i nedostatak domaće radne snage u pojedinim sektorima.

Zbog toga je predviđeno bolje praćenje zapošljavanja crnogorskih državljana u inostranstvu, kao i zaposlenih i nezaposlenih stranaca u Crnoj Gori. Zavod za zapošljavanje, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Poreska uprava trebalo bi da razmjenjuju podatke kako bi država dobila pouzdaniju sliku o radnim migracijama.

Zavod se priprema za evropsko tržište rada

Do 2028. godine Zavod za zapošljavanje trebalo bi da bude u potpunosti pripremljen za uključivanje u EURES – evropsku mrežu službi za zapošljavanje. Trenutni nivo pripremljenosti u dokumentu je procijenjen na 30 odsto.

Planirano je i uvođenje evropske ESCO klasifikacije zanimanja, vještina i kompetencija, povezivanje informacionog sistema Zavoda sa državnim registrima i omogućavanje većeg broja elektronskih usluga za nezaposlene i poslodavce.

Neusklađene polazne vrijednosti

Predlog strategije sadrži i određene neusklađenosti u podacima. Kao početna vrijednost stope zaposlenosti za 2025. navodi se 69,7 odsto, iako se u analizi realizacije prethodne strategije tvrdi da je zaposlenost stanovništva od 20 do 64 godine u trećem kvartalu 2025. dostigla 71,3 odsto.

Slično je i sa rodnim jazom: kao polazna vrijednost za novu strategiju koristi se osam procentnih poena, dok analiza prethodnog dokumenta navodi da je jaz u trećem kvartalu 2025. već bio smanjen na 5,7 procentnih poena.

Te razlike trebalo bi metodološki razjasniti, jer od polazne vrijednosti zavisi procjena koliko su ciljevi za 2030. zaista ambiciozni i da li su ostvareni planirani rezultati.