Francuska sprema ponudu za crnogorske aerodrome: Master plan vrijedan do tri miliona eura
Francuska će najvjerovatnije ponuditi Vlade Crne Gore da na osnovu međudržavnog sporazuma (governement to governement – G2G) finansira izradu master plana za Aerodrome Crne Gore, a da ga radi jedna od francuskih kompanija, piše “Dan”, pozivajući se na više neimenovanih izvora bliskih izvršnoj vlasti. Izrada master plana procjenjuje se na 2,5 do tri miliona eura.
Francuzi bi to uradili na način što bi finansirali izradu plana, a master plan bi radila neka od francuskih kompanija, koja bi bila izabrana u internom postupku, odnosno koja bi dostavila najpovoljniju ponudu u tom postupku, koji bi sprovele francuske institucije. Ukoliko Vlada prihvati ponudu Francuza, to bi značilo da Crna Gora ne bi raspisivala javni postupak za izbor kompanije koja će raditi master plan. U tom slučaju, mnogo brže bi se pristupilo izradi master plana, ali za njegovu izradu se ne bi mogle javiti kompanije iz drugih zemalja.
Dakle, pred Vladom koju vodi Milojko Spajić je sljedeća odluka: ili da raspiše međunarodni tender i izabere najboljeg ponuđača za šest do devet mjeseci, ili da kroz postojeće međudržavne sporazume sa Francuskom, Mađarskom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima izabere kompaniju za izradu master plana u roku od oko tri mjeseca. Vlada u tim postupcima može jasno da definiše šta želi, odnosno da precizira vrijeme za izradu master plana, period koji će obuhvatiti, reference koje treba da ima ponuđač, kao i da traži da se definiše da li će se aerodromi davati pod koncesiju ili će ostati državni.
Kako su nam pojasnili naši izvori, Francuska raspolaže izuzetno snažnim i međunarodno afirmisanim vazduhoplovnim i infrastrukturnim sektorom. Kompanije poput Vinci Airports, Bouygues, Egis i ADP (ove četiri kompanije vode preko 140 aerodroma) imaju iskustvo u projektovanju, upravljanju, razvoju i modernizaciji aerodroma i velike transportne infrastrukture širom svijeta.
Novi master plan ne bi trebalo da bude samo dokument koji će pokazati koliko putnika mogu da prihvate aerodromi u Podgorici i Tivtu. On treba da odgovori na mnogo šira pitanja: kakav će biti razvoj crnogorskih aerodroma do 2050. godine, koje investicije su potrebne, kada ih treba realizovati, koliko će koštati i kako ih finansirati. Drugim riječima, Crnoj Gori nije potrebna samo studija o aerodromima, već investiciona strategija za crnogorsko vazduhoplovstvo.
Takođe, kako ukazuju izvori Dana, prednost francuskog partnerstva je mogućnost povezivanja postojećeg G2G okvira sa evropskim finansijskim instrumentima.
Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Crna Gora ima mogućnost da za pripremu i realizaciju velikih infrastrukturnih projekata koristi instrumente Evropske unije, uključujući Western Balkans Investment Framework – WBIF, kao i podršku međunarodnih finansijskih institucija poput EIB-a i EBRD-a. Zato bi jedan od mogućih modela mogao biti da Crna Gora, kroz postojeće strateško partnerstvo sa Francuskom, zatraži francusku tehničku podršku i ekspertizu za pripremu master plana, dok bi se izrada samog projekta mogla kandidovati za finansiranje kroz odgovarajući EU/WBIF mehanizam.
To bi bio model u kojem bi svaka strana imala jasnu ulogu. Crna Gora bi bila vlasnik projekta i korisnik master plana, Francuska strateški i tehnički partner, EU/WBIF potencijalni izvor grant sredstava za tehničku pomoć, EIB/EBRD i druge institucije potencijalni partneri za kasnije finansiranje investicija, a francuske ili druge međunarodne kompanije za stručnu izradu master plana kroz odgovarajući postupak nabavke.
Naši izvori smatraju da je Francuska logičan izbor za prvu fazu, odnosno za izradu master plana. Razlog za to je kombinacija četiri elementa koja je teško pronaći kod jednog partnera, a to su snažna aerodromska industrija, vrhunske vazduhoplovne obrazovne institucije, razvijena državna i finansijska podrška međunarodnim projektima i direktna kompatibilnost sa evropskim regulatornim i infrastrukturnim okvirom. Francuska stoga ne bi morala biti samo konsultant koji će izraditi jedan dokument; ona bi mogla biti partner u stvaranju dugoročnog modela razvoja crnogorskog vazduhoplovstva.
Izrada može trajati i 18 mjeseci
Izrada master plana, prema našim izvorima, trebalo bi da traje između 12 do 18 mjeseci, u zavisnosti od obima zadataka i raspoloživosti podataka.
Master plan se ne radi samo za nekoliko narednih godina, već je njegova svrha da definiše dugoročnu razvojnu viziju, ali uz precizno faziranje investicija. Uobičajeno je da se razvoj posmatra kroz kratkoročni period do pet godina, srednjeročni od pet do 10 godina i dugoročni od 10 do 20 godina, a kod velikih infrastrukturnih projekete i duže.
Prema mišljenju jednog od naših izvora, za Crnu Goru bi bilo opravdano napraviti master plan sa horizontom do 2050. godine, uz mnogo precizniji investicioni program za prvi period, posebno 2027–2030. i 2030–2035.
Za Podgoricu i Tivat zajedno, s obzirom na veličinu aerodroma, ali i činjenicu da se očekuje kompletno definisanje dugoročnog razvoja i investicionog programa, orijentaciona procjena bila bi od dva i po do tri miliona eura za ozbiljan međunarodni master plan za oba aerodroma.
Zagreb najbolji primjer
Kada su u pitanju iskustva iz regiona, tu je najbolji primjer Zagreb. Za Zagreb je 1997. godine izrađen master plan i detaljni plan od strane kompanije Netherlands airport consultancy BV (NACO), The Hague. Dokument je predviđao dugoročni razvoj aerodroma i različite faze razvoja terminala.
Kasniji razvoj Zagreba pokazao je koliko je važno da master plan bude povezan sa konkretnim investicionim projektima. Novi terminal Zagreba realizovan je kroz dugoročnu koncesiju, čiji su predmet bili finansiranje, izgradnja i upravljanje aerodromom. Vrijednost projekta nove putničke zgrade u okviru koncesije iznosila je oko 188,6 miliona eura.
Sarajevo je posebno interesantno zbog korišćenja međunarodne finansijske i donatorske pomoći. Master plan je poslužio kao osnova za srednjoročni i dugoročni razvoj, dok su u finansiranju i obnovi učestvovali EBRD, EU, Holandija, Norveška i Italija.
