Crna Gora uvozom pokrila 30 odsto potreba za strujom, gubici veći od potrošnje industrije
Crna Gora je tokom 2025. godine neto uvozom pokrila oko 30 odsto ukupnih potreba za električnom energijom, dok su gubici u prenosu i distribuciji bili više nego tri i po puta veći od potrošnje cjelokupne industrije. To pokazuje računica Investitora na osnovu preliminarnih podataka Monstata.
Ukupna domaća proizvodnja električne energije iznosila je 2.398,6 gigavat-sati (GWh), dok je razlika između uvoza i izvoza dostigla 1.031,9 GWh. Domaća proizvodnja tako je pokrila približno 70 odsto potreba, kada se uz potrošnju krajnjih korisnika uračunaju potrošnja energetskog sektora i gubici na mreži.
Prema bilansu koji je Uprava za statistiku objavila 23. septembra, finalna potrošnja električne energije u 2025. iznosila je 2.908,7 GWh. Domaćinstva su bila najveći potrošači, sa udjelom od 55,8 odsto, dok je na komercijalni sektor i javne usluge otpalo 38,8 odsto.
Neto uvoz premašio milijardu kilovat-sati
Monstat je evidentirao uvoz od 5.865,7 GWh i izvoz od 4.833,8 GWh električne energije. Razlika od 1.031,9 GWh, odnosno nešto više od milijardu kilovat-sati, predstavlja neto uvoz.
Ukupne potrebe, dobijene sabiranjem finalne potrošnje, potrošnje energetskog sektora i gubitaka, iznosile su 3.430,5 GWh. Neto uvoz činio je 30,1 odsto te količine.
Ukupan uvoz zato ne treba poistovjećivati sa količinom struje koja je nedostajala domaćim potrošačima. Monstat uvoz i izvoz definiše kao količine koje su prešle državnu granicu, pa je za sagledavanje godišnjeg bilansa ključna njihova razlika.
Izvještaj prikazuje količine energije, ali ne i vrijednost trgovine, zbog čega se iz ovih podataka ne može utvrditi koliko je neto uvoz koštao.
Hidroelektrane proizvele 60 odsto domaće struje
Najveći dio domaće proizvodnje poticao je iz hidroelektrana, koje su proizvele 1.447,2 GWh, odnosno oko 60,3 odsto ukupne električne energije.
Termoelektrane su učestvovale sa 570,6 GWh ili 23,8 odsto, vjetroelektrane sa 300,1 GWh ili 12,5 odsto, a solarni izvori sa 80,7 GWh ili 3,4 odsto.
Hidroenergija, vjetar i sunce zajedno su obezbijedili 76,2 odsto domaće proizvodnje. Taj procenat odnosi se na struju proizvedenu u Crnoj Gori, a ne na ukupnu potrošnju, koja uključuje i energiju obezbijeđenu neto uvozom.
Gubici na mreži 463,8 GWh
Gubici u prenosu i distribuciji iznosili su 463,8 GWh. Poređenja radi, ukupna industrijska potrošnja bila je 130,4 GWh, što znači da je količina izgubljene energije bila približno 3,6 puta veća od potrošnje industrije.
U odnosu na ukupne godišnje potrebe od 3.430,5 GWh, gubici su činili oko 13,5 odsto. Riječ je o zbirnom bilansnom pokazatelju, a ne o zasebnoj stopi gubitaka distributivne ili prenosne mreže.
Energetski sektor za sopstveni rad potrošio je dodatnih 58 GWh. Zajedno sa gubicima, to predstavlja 521,8 GWh energije koja nije ušla u finalnu potrošnju krajnjih korisnika.
Domaćinstva i usluge troše gotovo 95 odsto struje
Domaćinstva su tokom 2025. potrošila 1.621,8 GWh, a komercijalni sektor i javne usluge 1.128,4 GWh. Zajedno su činili približno 94,6 odsto finalne potrošnje električne energije.
Industrija je učestvovala sa svega 4,5 odsto. Unutar tog sektora najveću potrošnju imala je proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića i duvana, sa 53,5 GWh, a slijedila je prerada drveta i proizvoda od drveta sa 22,8 GWh.
Potrošnja u saobraćaju iznosila je 13,1 GWh, od čega se 10,3 GWh odnosilo na željeznice. Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo potrošili su 15 GWh.
Bilans tako pokazuje da su domaćinstva i uslužne djelatnosti dominantni krajnji potrošači, dok domaća proizvodnja, uprkos visokom udjelu obnovljivih izvora, na godišnjem nivou nije bila dovoljna da pokrije ukupne potrebe.
