Inflacija u eurozoni viša od očekivanja: Moguće novo povećanje kamata u decembru
Skuplji energenti podigli su prognoze rasta cijena za ovu i narednu godinu. Povratak ukupne inflacije na cilj ECB-a od dva odsto očekuje se 2028. godine.
Inflacija u eurozoni mogla bi ove godine u prosjeku iznositi tri odsto, a naredne 2,6 odsto, pokazuje najnovija anketa Evropske centralne banke (ECB) među profesionalnim prognostičarima, objavljena 30. oktobra. Obje procjene više su nego ranije, dok se povratak na ciljanih dva odsto očekuje tek 2028. godine.
U prethodnoj anketi stručnjaci su za 2026. predviđali inflaciju od 2,7 odsto, a za 2027. godinu 2,2 odsto. Glavni razlog korekcije su više cijene energenata i očekivanje da će njihov uticaj na ostale cijene trajati duže nego što se ranije pretpostavljalo.
Decembar ponovo u fokusu
ECB je na sjednici 29. oktobra zadržala ključne kamatne stope nepromijenjenim. Ipak, prema ocjeni Reutersa, snažan rast energetskih troškova mogao bi je navesti da ih u decembru ponovo poveća.
Dalje odluke zavisiće od novih podataka o inflaciji i ekonomskim kretanjima, kao i od procjene koliko se prethodne promjene kamata prenose na privredu.
Povećanje kamata poskupljuje finansiranje i ograničava tražnju, čime centralna banka nastoji da uspori rast cijena.
Bazna inflacija ostaje iznad cilja
Bazna inflacija, koja isključuje cijene hrane i energije, prema anketi bi trebalo da iznosi 2,4 odsto u 2026, 2,5 odsto u 2027. i 2,2 odsto u 2028. godini. To pokazuje da bi dio inflacionih pritisaka mogao opstati i nakon smirivanja energetskog udara.
Ipak, anketirani stručnjaci ne očekuju spiralu plata i cijena, u kojoj poskupljenja podstiču rast zarada, a veći troškovi rada izazivaju nova poskupljenja.
Rast zarada trebalo bi da uspori sa 3,3 odsto ove godine na 3,1 odsto naredne i 2,8 odsto u 2028. godini, što ublažava bojazan od dugotrajnog pojačavanja inflacije.
Kakav je značaj za Crnu Goru?
Za Crnu Goru, koja koristi euro, odluke ECB-a važne su za uslove finansiranja. Međutim, eventualni rast evropskih kamata ne prenosi se automatski na sve domaće kredite.
CBCG je u septembarskom saopštenju navela da krediti sa promjenljivom kamatnom stopom čine 6,12 odsto ukupnih kredita, dok je dominantan dio ugovoren sa fiksnom stopom. Na cijenu finansiranja u zemlji utiču i likvidnost banaka, konkurencija i njihovi izvori sredstava.
Anketa obuhvata procjene stručnjaka iz finansijskih i nefinansijskih institucija i ne predstavlja zvanične projekcije ECB-a.
