Pet članica EU još nije spremno za euro
Dok dio članica EU odlaže prelazak na zajedničku valutu, Crna Gora je u suprotnoj situaciji: euro koristi više od dvije decenije, ali bez formalnog članstva u eurozoni, bez glasa u Evropskoj centralnoj banci i sa ograničenom monetarnom politikom.
Evropska komisija ocijenila je da pet članica Evropske unije koje i dalje koriste nacionalne valute — Švedska, Poljska, Mađarska, Rumunija i Češka — trenutno ne ispunjavaju uslove za prelazak na euro. Danska, takođe članica EU izvan eurozone, ima formalno izuzeće, pa nije obavezna da uvede zajedničku valutu.
Za Crnu Goru, koja euro koristi jednostrano još od 2002. godine, ova vijest ima poseban značaj. Dok se dio članica EU još kreće prema euru, Podgorica je u obrnutoj poziciji: euro je već svakodnevna valuta građana, privrede, banaka i države, ali Crna Gora nije članica eurozone i nema institucionalna prava koja iz toga proizlaze.
To pitanje postaje sve važnije kako se politički cilj članstva u EU do 2028. približava završnoj fazi pregovora.
Ko još u EU nije uveo euro
Euro je danas zvanična valuta u 21 od 27 članica Evropske unije. Nakon što je Bugarska od 1. januara 2026. postala nova članica eurozone, izvan zajedničke valute ostale su Švedska, Poljska, Mađarska, Rumunija, Češka i Danska.
Razlika je u tome što Danska ima ugovoreno pravo da ne pređe na euro. Ostale države su, kada su ulazile u EU, prihvatile obavezu da zajedničku valutu uvedu kada ispune takozvane kriterijume konvergencije.
Ti kriterijumi uključuju nisku inflaciju, održive javne finansije, budžetski deficit u okvirima EU pravila, javni dug ispod 60 odsto BDP-a ili njegovo uvjerljivo smanjenje, stabilnost nacionalne valute, niske dugoročne kamatne stope i usklađenost zakona o centralnoj banci sa pravilima Evropske centralne banke.
Prema ocjeni Evropske komisije, nijedna od pet analiziranih država trenutno ne ispunjava sve uslove.
Švedska i Češka mogu, ali neće da požure
Najbliže euru su Švedska i Češka. One, prema dostupnim ocjenama, ispunjavaju većinu ekonomskih kriterijuma, ali nijesu ušle u Mehanizam deviznih kurseva ERM II, kroz koji nacionalna valuta mora proći najmanje dvije godine prije prelaska na euro.
Ulazak u ERM II je politička odluka. To znači da države koje ne žele brzo u eurozonu mogu jednostavno da ne pokrenu taj korak.
Slična je situacija i sa usklađivanjem zakona o centralnim bankama sa standardima Evropske centralne banke. Formalno, to je tehnički uslov. Suštinski, često je politička odluka.
Poljska i Rumunija: Ekonomija, politika i javno mnjenje
Poljska ispunjava kriterijum javnog duga, ali ne i ostale uslove. Varšava, uz to, nema političku žurbu da uvede euro. U poljskoj javnosti podrška zajedničkoj valuti ostaje relativno slaba — prema najnovijem Eurobarometru, samo 43 odsto Poljaka podržava prelazak na euro.
Rumunija je drugačiji slučaj. Bukurešt želi da uđe u eurozonu, ali je daleko od potrebnih nivoa kada je riječ o inflaciji, kamatama, budžetskom deficitu, stabilnosti valute i pravnoj usklađenosti. Ipak, Rumunija ispunjava kriterijum javnog duga, a podrška euru u javnosti je znatno jača — oko 65 odsto.
Mađarska je najzanimljiviji primjer. Prema Eurobarometru, čak 80 odsto građana podržava uvođenje eura, a nova vlada u Budimpešti najavila je ambiciju da zemlja uđe u eurozonu do 2030. godine. Ekonomisti, međutim, ocjenjuju da je taj cilj vrlo ambiciozan, jer Mađarska ima ozbiljne izazove sa inflacijom, deficitom, dugom, kamatama i stabilnošću valute.
Crna Gora: Euro bez članstva u eurozoni
Crna Gora se ne uklapa u standardni evropski model.
Kod većine članica EU put izgleda ovako: prvo nacionalna valuta, zatim stabilizacija kursa kroz ERM II, ispunjavanje kriterijuma konvergencije, pa formalni ulazak u eurozonu.
Crna Gora je taj redosljed preskočila. Nakon perioda korišćenja njemačke marke, od 2002. godine euro je postao zvanično sredstvo plaćanja. To je urađeno jednostrano, prije članstva u EU i bez monetarnog sporazuma sa Evropskom unijom.
Taj potez je u to vrijeme imao jasnu ekonomsku logiku. Crna Gora je izlazila iz monetarne nestabilnosti, nasljeđa jugoslovenskog dinara i inflatornih rizika. Euro je donio stabilnost, povjerenje, lakše poslovanje sa inostranstvom i veću predvidljivost za građane i kompanije.
Ali cijena tog izbora je institucionalna: Crna Gora koristi euro, ali nije dio eurozone.
Šta Crna Gora dobija od eura
Najveća korist je stabilnost. Građani ne razmišljaju o kursnim razlikama, privreda posluje u valuti koja je dominantna u evropskoj trgovini, bankarski sistem je integrisaniji sa evropskim finansijskim tokovima, a rizik od domaće valutne krize praktično ne postoji.
Za malu, otvorenu ekonomiju kakva je Crna Gora, sa visokim uvozom, snažnim turizmom, značajnim stranim investicijama i velikom zavisnošću od evropskog tržišta, euro je bio zaštitni mehanizam.
Da Crna Gora ima sopstvenu valutu, vjerovatno bi se suočavala sa višim valutnim rizikom, skupljim zaduživanjem i većom neizvjesnošću za investitore. U tom smislu, euro je jedan od stubova makroekonomske stabilnosti zemlje.
Šta Crna Gora gubi
Druga strana priče je manjak monetarnog suvereniteta.
Centralna banka Crne Gore ne može da određuje referentne kamatne stope, ne može da emituje euro, ne može da vodi klasičnu monetarnu politiku i ne može da devalvira valutu kako bi kratkoročno pomogla izvozu ili ublažila šokove u ekonomiji.
Crna Gora praktično “uvozi” monetarnu politiku Evropske centralne banke, iako ne učestvuje u njenom kreiranju.
Kada ECB podiže kamatne stope zbog inflacije u eurozoni, efekti se prenose i na Crnu Goru. Kada ih smanjuje zbog usporavanja evropske ekonomije, i to utiče na domaće finansijske uslove. Ali Crna Gora nema svog predstavnika za stolom gdje se takve odluke donose.
Još važnije, Crna Gora nema puni pristup mehanizmima eurozone. Njena centralna banka nije dio Eurosistema, nema mogućnost da emituje novac i ima ograničen kapacitet da bude krajnji izvor likvidnosti za bankarski sistem u krizi.
Zato je fiskalna politika za Crnu Goru još važnija nego za države koje imaju sopstvenu valutu. Kada nema monetarne politike, budžet, javni dug, poreski sistem, rezerve likvidnosti i kredibilitet države postaju glavna linija odbrane.
Zašto je 2028. ključna
Ako Crna Gora zaista postane članica EU do 2028. godine, pitanje eura moraće da dobije institucionalno rješenje.
To ne znači samo potvrdu onoga što građani već znaju — da se euro koristi u prodavnicama, bankama, platama, kreditima i državnom budžetu. Suština je da se definiše odnos Crne Gore prema eurozoni, Evropskoj centralnoj banci i pravilima ekonomske i monetarne unije.
Crna Gora bi mogla postati prvi poseban slučaj u istoriji proširenja EU: država koja ulazi u Uniju već euroizovana, ali ne nužno automatski i potpuno integrisana u eurozonu od prvog dana članstva.
Zato poglavlje 17, koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku, nije samo tehničko pitanje. Ono je jedno od ključnih pitanja budućeg ekonomskog položaja Crne Gore u EU.
Pouka iz zemalja EU koje još nijesu uvele euro
Primjer Švedske, Poljske, Mađarske, Rumunije i Češke pokazuje da euro nije samo ekonomska valuta, već i politička odluka.
Neke države žele da zadrže sopstvenu monetarnu politiku. Neke se plaše rasta cijena nakon prelaska na euro. Neke koriste neispunjene kriterijume kao odlaganje politički nepopularne odluke. Neke žele euro, ali im ekonomija još nije dovoljno stabilna.
Crna Gora nema taj prostor za odlaganje, jer je euro već tu. Njeno pitanje nije da li će preći na euro, već kako će postojeća euroizacija biti pretvorena u punopravni evropski monetarni status.
To je prednost, ali i obaveza.
Prednost je što nema troška konverzije, nema rizika od promjene valute, nema potrebe da se građani i privreda navikavaju na novo sredstvo plaćanja. Obaveza je što Crna Gora mora pokazati da može da funkcioniše kao stabilna euroizovana ekonomija: sa disciplinovanim budžetom, održivim dugom, kontrolisanom inflacijom, jakim institucijama i otpornim bankarskim sistemom.
Euro nije samo novac, već sistem
Za građane Crne Gore euro je odavno svakodnevica. Ali za državu, euro još nije završen institucionalni proces.
Upravo tu se vidi razlika između korišćenja eura i članstva u eurozoni. Prvo znači da se plaća evropskom valutom. Drugo znači da država učestvuje u pravilima, odlukama i zaštitnim mehanizmima monetarne unije.
Zemlje poput Poljske, Švedske ili Češke još vagaju političku cijenu ulaska u eurozonu. Crna Gora više nema taj izbor. Ona je već ušla u euro — ali sada mora ući i u sistem koji iza eura stoji.
Ako cilj članstva u EU do 2028. ostane realan, monetarno pitanje moglo bi postati jedno od najvažnijih ekonomskih pitanja završnice pregovora. Jer Crna Gora ne pregovara o tome da li će koristiti euro. Ona pregovara o tome da li će od korisnika eura postati punopravni učesnik evropske monetarne arhitekture.
AKO STE PROPUSTILI:
Euro koji koristimo još nije naš: Kada bi Crna Gora mogla formalno ući u eurozonu?
