Italija predlaže ukidanje naknada za digitalna plaćanja u eurima ispod 10 eura
Italija predlaže da trgovci ne plaćaju naknade za transakcije digitalnim eurom manje od 10 eura, što bi posebno pogodovalo malim prodavnicama i drugim biznisima. Ideja, prema informacijama Euronewsa, ima podršku i u krugovima centralnih banaka, uključujući Evropsku centralnu banku (ECB).
Italija je tokom pregovora o budućim pravilima za digitalni euro predložila praktično ukidanje naknada trgovcima za plaćanja manja od 10 eura, objavio je Euronews, pozivajući se na izvore upoznate sa pregovorima i internu dokumentaciju.
Prijedlog je posebno usmjeren na zaštitu malih trgovaca, koji danas, zbog slabije pregovaračke pozicije, često plaćaju znatno veće naknade za kartična plaćanja nego velike kompanije.
Prema analizi ECB-a na koju se poziva Euronews, mali trgovci mogu plaćati čak tri do četiri puta veće naknade od velikih trgovinskih sistema.
Maksimalno dva centa – ali moguća i nulta provizija
Italijanski prijedlog predviđa da naknada za trgovca kod transakcija male vrijednosti bude ograničena na najviše 0,02 eura, ali se razmatra i potpuno ukidanje naknade za plaćanja do 10 eura.
„Prijedlog je da se naknada trgovcu ograniči na dva centa za transakcije male vrijednosti, naročito za male trgovce. Ali otvoreni smo i za nultu naknadu, jer bi to u praksi ionako bio rezultat“, kazao je jedan diplomata EU za Euronews.
Takvo rješenje bi, prema njegovim riječima, dodatno pojednostavilo sistem.
Model naknada trebalo bi da bude privremen, kako bi ECB nakon početka korišćenja digitalnog eura prikupila dovoljno podataka o troškovima i funkcionisanju sistema, a zatim, ukoliko bude potrebno, predložila novi model.
Zašto su provizije jedno od glavnih pitanja
Način raspodjele troškova i naknada između banaka, pružalaca platnih usluga i trgovaca, odnosno takozvani model kompenzacije, jedno je od najosjetljivijih pitanja u završnim pregovorima o digitalnom euru.
Drugo veliko pitanje je koliko će digitalnih eura građani moći da drže u svom digitalnom novčaniku.
Digitalni euro trebalo bi da ima status zakonskog sredstva plaćanja, što znači da bi trgovci u pravilu bili obavezni da ga prihvataju, uz određene izuzetke. Upravo zbog toga evropski zakonodavci žele da spriječe situaciju u kojoj bi njegova primjena predstavljala dodatni trošak za male firme.
Problem visokih naknada posebno je izražen kod međunarodnih kartičnih sistema. Mali trgovci imaju znatno manju pregovaračku moć od velikih kompanija, dok istovremeno teško mogu da odbiju široko korišćene platne sisteme koje njihovi kupci očekuju.
Evropska alternativa Visi i Mastercardu
U pozadini cijelog projekta nalazi se i širi cilj Evropske unije – smanjenje zavisnosti evropskog tržišta plaćanja od američkih kompanija Visa i Mastercard.
EU digitalni euro vidi i kao jedan od instrumenata za jačanje finansijskog i strateškog suvereniteta Evrope.
Digitalni euro ne bi zamijenio gotovinu, već bi predstavljao njen digitalni ekvivalent koji izdaje centralna banka. Građani bi ga mogli koristiti za svakodnevna plaćanja slično karticama ili digitalnim novčanicima, ali bi iza novca direktno stajao Eurosistem.
ECB trenutno radi na pripremama za moguće uvođenje digitalnog eura i cilja da bude spreman za potencijalno prvo izdavanje 2029. godine, pod uslovom da evropski zakonodavci prethodno usvoje potrebni regulatorni okvir.
Pregovori država članica EU, Evropskog parlamenta i Evropske komisije nastavljaju se u Briselu 10. septembra, kada bi upravo pitanje naknada za male transakcije trebalo da bude jedna od važnijih tema.
