Uvoz gotovo osam puta veći od izvoza: Robni deficit Crne Gore blizu tri milijarde eura
Crna Gora je za devet mjeseci uvezla robe za 3,4 milijarde eura, a izvezla za 434,4 miliona. Iako je izvoz rastao brže od uvoza, robni deficit povećan je za 54,6 miliona eura, na gotovo 2,97 milijardi, pokazuju preliminarni podaci Monstata.
Crnogorski robni izvoz od januara do kraja septembra porastao je 4,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz povećan 2,2 odsto. Ipak, zbog velike razlike u njihovoj vrijednosti, takvo kretanje nije bilo dovoljno da smanji spoljnotrgovinski jaz.
Na svakih 100 eura uvezene robe dolazilo je svega 12,8 eura izvoza, u odnosu na 12,5 eura godinu ranije. Drugim riječima, vrijednost uvoza bila je gotovo osam puta veća od izvoza.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena dostigla je 3,83 milijarde eura, uz godišnji rast od 2,5 odsto, saopštio je Monstat u izvještaju objavljenom 29. oktobra.
Brži rast izvoza nije smanjio deficit
U odnosu na prvih devet mjeseci 2025. godine, vrijednost uvoza povećana je za 74,6 miliona eura, dok je izvoz porastao za približno 20 miliona.
Razlika između ta dva povećanja uvećala je robni deficit za 54,6 miliona eura, odnosno oko 1,9 odsto. Tako je, uprkos blagom poboljšanju pokrivenosti uvoza izvozom, minus u robnoj razmjeni porastao sa 2,91 na gotovo 2,97 milijardi eura.
NASTAVAK TEKSTA ISPOD INFOGRAFIKE
Miliona eura · rast za približno 20 miliona €
Miliona eura · rast za 74,6 miliona €
Miliona eura · deficit veći za 54,6 miliona €
Povećanje za 0,3 procentna poena
Uvoz gotovo osam puta
veći od izvoza
Izvoz raste brže, ali se trgovinski jaz povećava.
Uvoz je povećan za 74,6 miliona €, a izvoz za približno 20 miliona €. Razlika je uvećala robni deficit za 54,6 miliona €.
Preliminarni podaci. Prva tri pokazatelja izražena su u milionima eura. Stope promjene odnose se na isti period prethodne godine. Robni deficit prikazan je kao iznos manjka (uvoz minus izvoz); njegov rast izračunat je iz nezaokruženih podataka. p. p. = procentni poeni.
Obuhvaćena je trgovina robom; usluge, uključujući turizam, nijesu uključene.
Obrada i dizajn: Investitor.me
Manji račun za struju, veći za naftu
Posebno izražene promjene zabilježene su u trgovini energentima. Uvoz električne energije smanjen je sa 111,8 na 49,1 milion eura, odnosno za 56,1 odsto. Istovremeno je njen izvoz porastao 4,2 odsto, na 78,5 miliona eura.
Crna Gora je tako u robnoj razmjeni električne energije ostvarila suficit od 29,4 miliona eura, dok je u istom periodu prošle godine bilježila deficit od 36,5 miliona. To je poboljšanje bilansa od približno 65,9 miliona eura.
Međutim, vrijednost uvoza nafte i naftnih derivata povećana je sa 234,6 na 354 miliona eura. Rast od 50,9 odsto značio je dodatnih 119,4 miliona eura uvoza u toj kategoriji, više od ukupnog neto povećanja robnog uvoza.
Porastao je i izvoz nafte i derivata, za 92 odsto, na 46,8 miliona eura, ali sa znatno manje osnovice. Ukupan deficit sektora mineralnih goriva i maziva zato je povećan sa 247,7 na 280,1 milion eura, uprkos poboljšanju u trgovini strujom.
Podaci se odnose na vrijednost trgovine: iz njih se ne može zaključiti koliki dio promjena potiče od kretanja cijena, a koliki od promijenjenih količina.
Za hranu i žive životinje 644,8 miliona eura
Hrana i žive životinje ostaju velika stavka uvoza, sa vrijednošću od 644,8 miliona eura, što je jedan odsto više nego u istom periodu 2025. godine.
Najveći iznosi u toj grupi odnosili su se na meso i prerađevine od mesa, 138,2 miliona eura, povrće i voće, 99,8 miliona, te žitarice i proizvode od žitarica, 88,2 miliona eura. Uvoz mliječnih proizvoda i jaja iznosio je 79,7 miliona eura.
Izvoz hrane i živih životinja rastao je znatno brže, 20,9 odsto, ali je dostigao tek 48,5 miliona eura. Deficit u ovoj kategoriji zato je ostao visok, oko 596,4 miliona eura.
Najveći pojedinačni sektor uvoza bile su mašine i transportni uređaji, sa 787 miliona eura, iako je njihova vrijednost smanjena 2,6 odsto. Samo na drumska vozila odnosilo se 303,9 miliona eura.
Srbija najveći partner, raste izvoz u EU
Srbija je ostala najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Crne Gore u oba smjera. Na tom tržištu prodato je robe za 105,3 miliona eura, dok je uvoz iz Srbije iznosio 597,2 miliona. Robni deficit sa Srbijom dostigao je 491,9 miliona eura.
Poslije Srbije, najveća izvozna tržišta bile su Bosna i Hercegovina, sa 43,2 miliona eura, i Slovenija, sa 33,5 miliona. U uvozu su se iza Srbije našle Kina, sa 438,4 miliona eura, i Njemačka, sa 304,4 miliona.
Izvoz u Evropsku uniju povećan je oko 18,9 odsto, na gotovo 150 miliona eura. Udio EU u ukupnom crnogorskom robnom izvozu porastao je sa 30,4 na 34,5 odsto. Ipak, uvoz iz Unije iznosio je 1,54 milijarde eura, pa je deficit u razmjeni sa tim tržištem dostigao 1,39 milijardi.
Potpisnice CEFTA-e zadržale su najveći udio u izvozu, 47,4 odsto, odnosno 205,9 miliona eura.
Septembar donio bolji rezultat
Podaci samo za septembar pokazuju povoljniju sliku od devetomjesečnog zbira. Izvoz je iznosio 61,5 miliona eura, što je oko 26,3 odsto više nego u septembru prošle godine. Uvoz je dostigao 404,2 miliona eura i bio je neznatno veći nego godinu ranije.
Mjesečni robni deficit zato je smanjen sa 354,8 na 342,7 miliona eura, odnosno oko 3,4 odsto.
Septembarsko poboljšanje, međutim, još nije preokrenulo rezultat od početka godine: robni izvoz i dalje pokriva tek nešto više od osmine uvoza.
