Svjetska banka: Energenti skuplji 32 odsto, gas u Evropi skače 60 odsto
Cijene energenata na svjetskom tržištu porašće 32 odsto u 2026. godini, dok se za gas u Evropi očekuje poskupljenje od gotovo 60 odsto, prema novim prognozama Svjetske banke. Sukobi, poremećaji u snabdijevanju i klimatski rizici istovremeno povećavaju pritisak na cijene hrane.
Svjetska banka je u oktobarskom izvještaju o tržištima sirovina povećala procjenu ovogodišnjeg rasta cijena energije sa ranije očekivanih 24 na 32 odsto. Popuštanje se očekuje u naredne dvije godine: energenti bi 2027. trebalo da pojeftine 11,5 odsto, a 2028. za gotovo 12 odsto.
Manja ponuda održava naftu skupom
Globalna ponuda nafte trebalo bi ove godine da se smanji 5,2 odsto, što bi bio najveći pad u više od četiri decenije, izuzimajući pandemijsku 2020. godinu.
Prema zvaničnom saopštenju Svjetske banke, prosječna cijena nafte Brent u 2026. trebalo bi da iznosi 91 dolar po barelu, dok se za narednu godinu očekuje spuštanje na 79 dolara. worldbank.org
Rast cijena ublažava slabija potražnja za naftom, za koju banka procjenjuje da će pasti 2,5 odsto. Veći godišnji pad potrošnje zabilježen je samo tokom pandemije 2020. i naftne krize 1980. godine.
Na evropskom tržištu gasa ključni problem predstavljaju smanjene isporuke tečnog prirodnog gasa, LNG-a. Očekivano ovogodišnje poskupljenje od gotovo 60 odsto trebalo bi da prati pad cijena od oko osam odsto u 2027. godini.
Znatnije olakšanje predviđa se za 2028, kada bi normalizacija tržišta mogla da donese pojeftinjenje od gotovo 30 odsto.
Hrana skuplja i naredne godine
Za razliku od energije, kod prehrambenih sirovina rast cijena očekuje se i u 2027. godini. Nakon ovogodišnjeg povećanja od nešto više od deset odsto, prognoziran je dodatni rast od nešto više od sedam odsto.
Pad cijena prehrambenih sirovina od 5,2 odsto predviđa se tek za 2028. godinu.
Prognoza za đubrivo je povoljnija nego u aprilskom izvještaju. Svjetska banka sada očekuje ovogodišnje poskupljenje od oko 14 odsto, približno upola manje od ranije procjene.
U 2027. cijene bi trebalo da padnu 12,4 odsto i vrate se na nivo iz 2025, a zatim da se u 2028. dodatno smanje 8,2 odsto.
Nepovoljniji scenario nosi rizik prehrambene krize
Osnovne prognoze zavise od toga da ne dođe do većeg pogoršanja sukoba i novih udara na snabdijevanje.
Kombinacija veoma snažnog El Ninja, novih poremećaja u transportu žitarica preko Crnog mora, eskalacije sukoba na Bliskom istoku i dodatne štete na ruskoj naftnoj infrastrukturi mogla bi da podigne cijene prehrambenih sirovina 12 odsto iznad osnovne prognoze.
To je dodatno odstupanje u nepovoljnijem scenariju, a ne očekivana godišnja stopa poskupljenja. Svjetska banka upozorava da bi takav splet događaja mogao da izazove prehrambenu krizu sličnu onoj s početka prethodne decenije. worldbank.org
Zamjenik glavnog ekonomiste Svjetske banke Ajhan Kose ocijenio je da skuplja energija i poremećaji u trgovini pojačavaju inflaciju, ugrožavaju dostupnost hrane i usporavaju privredni rast.
Metali na rekordnim nivoima
Cijene metala trebalo bi ove godine da porastu oko 25 odsto i dostignu rekordne nivoe. Ograničena ponuda i ulaganja u obnovljive izvore energije, električna vozila i centre za obradu podataka povećavaju pritisak na cijene aluminijuma, bakra i kalaja.
Kod plemenitih metala očekuje se rast od oko 40 odsto, podstaknut tražnjom investitora za sigurnijim ulaganjima u uslovima geopolitičke neizvjesnosti. Njihove cijene trebalo bi da se donekle smire naredne godine.
