Han: Nijedna zemlja Zapadnog Balkana još nije dovoljno zrela za EU

Han (EPA/Julien Warnand)

Na Samitu EU-Zapadni Balkan u bugarskoj prijestonici Sofiji, Brisel predstavlja šest novih inicijativa. One bi trebalo da pomognu u transformaciji regiona, njegovoj boljoj povezanosti i oko pomirenja.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han najavljuje nove podsticaje za šest zemalja Zapadnog Balkana koje se nadaju daljem približavanju Evropskoj uniji (EU). Brisel planira finansiranje desetine novih projekata podijeljenih u šest grupa, a sve u cilju da se ubrza transformacija regiona.

„Nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije još dovoljna zrela za EU, ali mora se iskoristi trenutak i diskusija o reformama zadržati u centru pažnje“, rekao je Han za DW u Sofiji.

Za Srbiju – glavni problem Kosovo

Punih 15 godina posle samita u Solunu, gdje su se EU i zemlje regiona obavezale na bližu saradnju i sprovođenje reformi, poslije Slovenije, jedino je još Hrvatska uspjela da uhvati priključak i da postane punopravna članica „elitnog kluba“. Ostale zemlje regiona dugo su bile u čekaonici, a sada različitom brzinom napreduju ka Uniji.

Srbija i Crna Gora su u međuvremenu započele pregovore o članstvu, ali je datum pomenut u Strategiji Evropske komisije (2025. godina) za sada daleko od ostvarenja.

Han kaže da će zemlja koja bi ušla u punopravno članstvo 2025, morala da završi pregovore najkasnije 2023. godine. Za Srbiju, jedan od glavnih problema ostaje, kao to definiše Han, postizanje „pravno obavezujućeg dogovora“ sa Kosovom. Komesar pritom odbija da govori od krajnim rokovima i datumima.

Najveći problem – BiH

Glavni problemi svih zemalja, pored bilateralnih odnosa, ostaju vladavina prava, korupcija i organizovani kriminal.

„Neke zemlje problem vladavine prava ne shvataju ozbiljno“, upozorava Han, ali i dodaje da su sve zemlje napredovale u posljednjem periodu.

Makedonija i Albanija nadaju se da će do kraja juna dobiti datum za početak pregovora, a komesar je optimista da će se i to dogoditi, i pored otvorene sumnje i negodovanja kod nekih zemalja-članica.

U slučaju Makedonije to će zavisiti i od rješenja spora oko imena sa Grčkom. U Sofiji se s nestrpljenjem očekuje susret premijera dveju zemalja Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa, a kao rok za postizanje kompromisa spominje se početak juna.

Prema Hanu, najveći izazov u regionu i dalje ostaje Bosna i Hercegovina, ali smatra da je i tamo, ukoliko postoji politička volja, „moguć napredak u prvom redu kroz reformu komplikovanog političkog sistema“.

Formiranje regionalne ekonomske zone

Da bi dala dodatni elan potencijalnim članicama, Evropska komisija predstavlja šest novih inicijativa vrijednih više stotina miliona eura. Sve zemlje regiona dobiće podsticaje u segmentu jačanja vladavine prava, uključujući tu i čvršću kontrolu sprovođenja reformi. Druga inicijativa ima za cilj da pojača angažman u dijelu bezbjednosti i migracija tako što će, između ostalog, Europol slati oficire za veze u region.

Zapošljavanje i socijalne reforme biće dopunski finansirane iz budžeta Komisije i to dijelom kroz podršku start-ap firmama, kroz veću dostupnost sredstava za istraživanje i inovacije, kao i ulaganjem razvoj regionalne ekonomske zone. Han očekuje da će ta regionalna zona, biti uspostavljena do sredine sljedeće godine.

Manji troškovi rominga

Inicijative za digitalnu agendu i veću povezanost u regionu biće finansirane s više od 200 miliona eura. U prvom segmentu planirano je smanjenje troškove za roming, poboljšanje širokopojasnog interneta, razvoj eVlade, eNabavke i eZdravlja, kao i digitalizacija industrije. U drugom segmentu (povezanost) planira se veće finansiranje u oblastima transporta i energetike, a prema kalkulacijama ta pomoć bi do 2020. godine trebalo da dostigne sumu od 2,4 milijarde euura.

Šesta inicijativa odnosi se i na pomirenje i dobrosusjedske odnose, a u njoj bi trebalo posvetiti više pažnje tranzicionoj pravdi, problemu nestalih osoba i veća saradnja u oblastima obrazovanja, kulture, mladih i sporta.

Blic

maj 17, 2018 at 10:38 am