Lovćen banka i Institut napravili berzanski bum: Nosili 88 odsto prometa Montenegroberze
Na Montenegroberzi je u prvoj polovini 2026. ostvaren promet od 30,33 miliona eura, gotovo 11 puta veći nego godinu ranije. Ipak, rast nije bio široko zasnovan – blok trgovina akcijama Lovćen banke i javna ponuda akcija Instituta „Simo Milošević“ činile su skoro 88 odsto ukupnog prometa.
Ukupan promet na Montenegroberzi u prvih šest mjeseci 2026. godine iznosio je 30,33 miliona eura, što predstavlja rast od čak 982,14 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci iz kvartalnog biltena berze.
U istom periodu 2025. promet je iznosio svega 2,8 miliona eura. Prosječan dnevni promet ove godine dostigao je 257.030 eura, naspram približno 23.955 eura godinu ranije.
Iza snažnog rasta, međutim, dominantno stoje dvije velike berzanske operacije. Blok poslovi akcijama Lovćen banke bili su vrijedni 16,82 miliona eura, dok je kroz javnu ponudu akcija Instituta „Simo Milošević“ ostvaren promet od 9,83 miliona eura.
Dvije operacije donijele skoro 26,7 miliona eura
Ove dvije stavke zajedno su donijele 26,65 miliona eura, odnosno 87,9 odsto ukupnog prometa na Montenegroberzi.
Računica Investitora pokazuje da bi bez blok trgovine Lovćen bankom i javne ponude Instituta promet iznosio oko 3,68 miliona eura. I taj iznos bio bi 31,2 odsto veći od ukupnog prometa ostvarenog u istom periodu prošle godine, ali je znatno skromniji od zvanične stope rasta od 982 odsto.
Da rast prometa nije bio praćen većom učestalošću trgovanja pokazuje broj zaključenih transakcija. Tokom 118 dana trgovanja sklopljeno je 605 poslova, 40 manje nego godinu ranije, što predstavlja pad od 6,2 odsto. Prosječno su dnevno zaključivane 5,13 transakcije, naspram 5,51 u uporednom periodu.
Slobodno tržište čini gotovo 96 odsto prometa
Na Slobodnom tržištu ostvaren je promet od 29,09 miliona eura, odnosno gotovo 96 odsto ukupne trgovine. U odnosu na godinu ranije, kada je promet iznosio 1,44 miliona eura, zabilježen je rast veći od 1.900 odsto.
Osim velikih transakcija Lovćen banke i Instituta, značajniji promet na ovom segmentu ostvaren je akcijama kompanije Primorje Hotels & Restaurants – oko 899.000 eura.
Redovnom trgovinom akcijama Lovćen banke ostvaren je promet od 328.377 eura, Jugopetrola 313.172 eura, Plantaža 306.229 eura, dok se investicionim jedinicama HLT fonda trgovalo za 213.298 eura.
Na Prime i Standard tržištu zajedno je ostvaren promet od 524.558 eura, što je 53,7 odsto manje nego u prvoj polovini prošle godine. Promet na MTP ME tržištu, sa druge strane, porastao je sa 231.562 na 710.220 eura.
Telekom najtrgovaniji na Prime tržištu
Na Prime tržištu dominirale su akcije Crnogorskog Telekoma, kojima je kroz 80 transakcija ostvaren promet od 436.885 eura. Telekom je tako imao udio od 85,6 odsto u prometu ovog segmenta.
Akcijama Crnogorskog elektroprenosnog sistema trgovano je za 66.390 eura, dok je promet akcijama Zetatransa iznosio 7.279 eura.
Na Standard tržištu zaključeno je svega deset transakcija, sve akcijama Marine Bar, uz ukupan promet od 14.004 eura.
Indeksi u blagom plusu
Berzanski indeksi zabilježili su umjeren godišnji rast. Indeks MNSE10 završio je jun na 1.174,62 poena, što je 0,69 odsto više nego godinu ranije. U odnosu na kraj maja njegova vrijednost praktično je stagnirala, uz pad od 0,03 odsto.
Indeks MONEX iznosio je 17.929,02 poena i bio je 2,12 odsto iznad vrijednosti iz juna 2025. Na mjesečnom nivou, međutim, oslabio je 1,43 odsto.
Kapitalizacija regulisanog tržišta prepolovljena
Tržišna kapitalizacija akcija emitenata na regulisanom tržištu iznosila je na kraju juna 1,35 milijardi eura. To je 1,49 milijardi eura ili 52,33 odsto manje nego godinu ranije.
U odnosu na kraj maja kapitalizacija je porasla oko 14,6 miliona eura, odnosno 1,1 odsto.
Ukupna tržišna kapitalizacija, kada se regulisanom tržištu dodaju segmenti MTP ME tržišta, iznosila je 1,93 milijarde eura.
Montenegroberza u biltenu nije objasnila razloge izrazitog godišnjeg pada kapitalizacije. S obzirom na to da su oba berzanska indeksa istovremeno bila u blagom plusu, pad kapitalizacije ne bi trebalo automatski tumačiti kao jednako smanjenje cijena akcija. Na taj pokazatelj mogu uticati i promjene statusa emitenata i strukture kompanija uključenih u obračun.
