Oporavak Instituta Igalo: U plusu 1,13 miliona, obaveze srezane 78%, na računima 14,6 miliona eura
Prije nešto više od dvije godine Institut Igalo imao je blokiran račun, oko 25 miliona eura dugova i tri neisplaćene zarade, dok su predstavnici Vlade upozoravali da su se stekli uslovi za stečaj. Danas kompanija posluje sa dobiti, na računima ima 14,6 miliona eura, a kratkoročne obaveze smanjene su na 4,67 miliona.
Institut „Dr Simo Milošević“ Igalo za samo dvije godine prešao je put od višemjesečne blokade računa, neisplaćenih zarada i neposredne prijetnje stečajem do pozitivnog poslovanja i najjače likvidnosne pozicije u novijoj istoriji kompanije.
Kompanija je prvo polugodište 2026. godine završila s neto dobiti od 1,13 miliona eura, dok su prihodi od osnovne djelatnosti porasli 9,1 odsto, pokazuju finansijski izvještaji i izvještaj menadžmenta objavljeni na Montenegroberzi. Najveća promjena, međutim, vidi se u bilansu stanja: nakon dokapitalizacije kratkoročne obaveze smanjene su sa 21,36 na 4,67 miliona, a gotovina je više nego udvostručena – na 14,6 miliona eura.
Dobit je nominalno 73,8 odsto manja nego u istom periodu prošle godine, kada je iznosila 4,3 miliona eura. Ipak, neposredno poređenje ne daje realnu sliku promjene redovnog poslovanja jer je rezultat iz 2025. bio snažno uvećan jednokratnim kapitalnim dobitkom od 3,75 miliona eura, ostvarenim prodajom nekadašnjeg Dječijeg odjeljenja.
Institut je u prvom polugodištu ove godine imao ukupne prihode od 6,74 miliona eura, naspram 9,55 miliona godinu ranije, dok su rashodi porasli 6,8 odsto, sa 5,25 na 5,61 milion eura.
Redovni prihodi porasli devet odsto
Prihodi od prodaje, koji bolje od ukupnih prihoda pokazuju kretanje osnovne djelatnosti, povećani su sa 5,68 miliona na 6,19 miliona eura, odnosno 9,1 odsto.
Najviše novca Institut je prihodovao od bolničkog liječenja – 5,3 miliona eura, što predstavlja gotovo 79 odsto ukupnih prihoda.
Prihodi od pansionskih usluga iznosili su 421.228 eura, a od terapijskih usluga 79.497 eura.
Ostali poslovni prihodi pali su sa 3,87 miliona na 541.955 eura, prvenstveno zato što je prošlogodišnji iznos uključivao kapitalni dobitak od prodaje Dječijeg odjeljenja. U rezultatu za ovu godinu nalazi se i 460.449 eura prihoda od otpisa kamate prema Elektroprivredi Crne Gore.
Šta pokazuje poređenje bez jednokratnih prihoda
Kada se iz prošlogodišnjeg rezultata mehanički izuzme kapitalni dobitak od prodaje Dječijeg odjeljenja, dobit za prvo polugodište 2025. iznosila bi oko 554.000 eura.
Ako se iz ovogodišnje dobiti na isti način izuzme 460.449 eura otpisa kamate EPCG, rezultat bi iznosio približno 665.000 eura.
Takva, gruba uporedna računica Investitora pokazuje da je dobit bez dvije najveće jednokratne stavke poboljšana oko 20 odsto. Riječ je, međutim, o analitičkom poređenju, a ne o zvaničnom prilagođenom finansijskom pokazatelju kompanije.
Poslovni rezultat prije finansijskih prihoda i rashoda iznosio je 1,5 miliona eura, naspram 4,51 milion u prvom polugodištu 2025. I ova razlika najvećim dijelom potiče od prošlogodišnje prodaje nekretnine.
Manje korisnika, ali osam odsto više noćenja
U Institutu je tokom prvih šest mjeseci boravilo 5.856 korisnika, 0,9 odsto manje nego godinu ranije. Istovremeno je broj noćenja porastao 8,3 odsto, sa 70.501 na 76.327.
To znači da je prosječan boravak produžen sa 11,9 na 13 noći po korisniku.
Na domaćem tržištu ostvareno je 68.148 noćenja, 9,6 odsto više nego prošle godine. Broj inostranih noćenja smanjen je 1,6 odsto, na 8.179, pa strani gosti čine tek oko 10,7 odsto ukupnog prometa.
Najviše inostranih noćenja ostvarili su gosti iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Menadžment navodi povećano učešće gostiju iz Hrvatske, Holandije, Norveške, Mađarske i Njemačke, dok je pad zabilježen na tržištu Kosova.
Korisnici Fonda za zdravstveno osiguranje ostvarili su 58.180 noćenja, 13,8 odsto više nego godinu ranije. Na njih se odnosi više od tri četvrtine ukupnog broja noćenja, što potvrđuje da je poslovanje Instituta i dalje snažno oslonjeno na domaći javni zdravstveni sistem.
Troškovi zarada prešli tri miliona eura
Ukupni rashodi Instituta porasli su sa 5,25 miliona na 5,61 milion eura.
Troškovi zarada, naknada i ostali lični rashodi povećani su 3,7 odsto, na 3,08 miliona eura. Troškovi materijala i nabavna vrijednost prodate robe porasli su 9,1 odsto, na 716.075 eura, dok su ostali troškovi poslovanja povećani 16,8 odsto, na 604.540 eura.
Trošak amortizacije bio je blago niži i iznosio je 815.375 eura.
Finansijski rashodi povećani su čak 77,5 odsto, sa 211.427 na 375.209 eura. Na njihov rast najviše su uticale zatezne kamate na pozajmicu HTP Vile Oliva i kamate na ranije neplaćene poreze i doprinose.
Finansijski rezultat zbog toga je bio negativan 375.162 eura.
Dokapitalizacija preokrenula bilans Instituta
Najveća promjena tokom prvog polugodišta dogodila se u strukturi kapitala, obaveza i gotovine.
Osnovni kapital Instituta povećan je sa 59,24 miliona na 80,68 miliona eura, odnosno za 21,44 miliona. Upravo toliki priliv prikazan je i u izvještaju o tokovima gotovine.
Ukupan kapital kompanije porastao je 24,2 odsto, sa 93,21 milion na 115,77 miliona eura. Menadžment rast direktno povezuje sa sprovedenom dokapitalizacijom i Planom restrukturiranja.
Ukupna aktiva Instituta iznosila je 129,67 miliona eura, 4,4 odsto više nego na kraju 2025. godine.
Kratkoročne obaveze istovremeno su smanjene sa 21,36 miliona na 4,67 miliona eura – za čak 16,69 miliona ili 78,2 odsto.
Obrtna sredstva sada su 3,6 puta veća od kratkoročnih obaveza. Neto obrtni kapital prešao je iz minusa od 10,48 miliona na kraju 2025. u plus od gotovo 12 miliona eura na kraju juna.
Vraćena pozajmica Vile Oliva, izmirivani stari dugovi
Institut je tokom prvog polugodišta vratio pozajmicu HTP Vile Oliva od pet miliona eura i platio 520.452 eura pripadajuće zatezne kamate.
Izmireno je i 902.748 eura kamata na ranije neplaćene poreze i doprinose, kao i 682.500 eura poreza na dobit za 2025. godinu. Menadžment navodi da su plaćena veća dugovanja prema EPCG, Čistoći, kao i obaveze po osnovu poreza na nepokretnost, boravišne takse i prireza Opštini Herceg Novi.
Obaveze prema dobavljačima smanjene su sa 3,01 miliona na 718.471 euro.
Među preostalim kratkoročnim obavezama najveća stavka su tužbe radnika, ukupne vrijednosti 2,04 miliona eura. Tu su i obaveze za neto zarade od 445.629 eura, poreze i doprinose zaposlenih od 266.561 euro i kamate od 341.639 eura.
Dugoročne obaveze Instituta iznose 2,71 milion eura, od čega se 1,47 miliona odnosi na kredite kod Razvojne banke Crne Gore, a 1,25 miliona na ostale dugoročne obaveze.
Na računima 14,6 miliona, ali poslovni tok gotovine negativan
Institut je na kraju juna imao 14,6 miliona eura gotovine, dvostruko više nego na kraju 2025, kada je na računima bilo 7,11 miliona.
Ipak, izvještaj o tokovima gotovine pokazuje da je neto tok iz redovnih poslovnih aktivnosti bio negativan 8,39 miliona eura. Poslovni prilivi iznosili su 8,68 miliona, a odlivi 17,07 miliona eura.
Razlika između računovodstvene dobiti i negativnog poslovnog toka prvenstveno je posljedica plaćanja nagomilanih obaveza iz ranijih godina. Samo za kamate isplaćeno je 1,43 miliona, za zarade i ostale lične rashode 8,68 miliona, a za poreze i druge javne prihode oko 2,9 miliona eura.
Ukupna gotovina ipak je povećana za 7,49 miliona zahvaljujući prilivu od dokapitalizacije.
To znači da je likvidnost Instituta trenutno snažna, ali da najveći dio novca na računima nije nastao iz tekućeg poslovanja, već iz novog kapitala namijenjenog finansijskoj konsolidaciji i investicijama.
Manje zaposlenih, veće prosječne zarade
Institut je na kraju juna imao 502 zaposlena, 18 manje nego godinu ranije. Prosječan mjesečni broj zaposlenih smanjen je sa 491 na 474.
Prosječna neto zarada povećana je 7,2 odsto, sa 802,81 na 860,58 eura, dok je prosječna bruto zarada porasla sa 929,28 na 995,80 eura.
Država kontroliše 59,61 odsto akcija
Nakon dokapitalizacije, osnovni kapital Instituta podijeljen je na 520.711 običnih akcija, nominalne vrijednosti 154,9369 eura.
Državni akcionari zajedno kontrolišu 59,61 odsto kapitala: Vlada Crne Gore 32,24%, Razvojna banka Crne Gore – u izvještaju navedena kao IRF 17,36%, Fond za zdravstveno osiguranje 7,51% i Zavod za zapošljavanje 2,50%.
HTP Vile Oliva biznismena Žarka Rakčevića najveći je pojedinačni nedržavni akcionar sa 31,59 odsto vlasništva.
Fizička lica posjeduju 6,10 odsto akcija, CKB kastodi račun 1,05 odsto, Valeant Pharmaceuticals International 0,94 odsto, UCB kastodi račun 0,48 odsto, a ostala pravna lica 0,23 odsto.
Državni akcionari i HTP Vile Oliva zajedno kontrolišu 91,2 odsto kapitala Instituta.
Dokapitalizacija je dio šireg Plana restrukturiranja. Vlada je ranije najavila ulaganja od ukupno 88 miliona eura do kraja 2028. godine, od čega bi 62 miliona trebalo da bude usmjereno u investicije.
Završeni liftovi, slijedi rekonstrukcija
Institut je u prvom polugodištu završio radove na svih šest liftova u Drugoj fazi, pripremio projektnu dokumentaciju za rekonstrukciju krovova i naručio i platio dizalicu toplote.
Druga faza otvorena je za pacijente 9. februara, a u narednom periodu planirana je rekonstrukcija objekata i poboljšanje kvaliteta smještajnih jedinica.
Rezultati za prvo polugodište pokazuju da je neposredna opasnost od nelikvidnosti značajno ublažena. Osnovna djelatnost bilježi rast prihoda i broja noćenja, ali dugoročan oporavak tek treba potvrditi većim učešćem stranih gostiju, pozitivnim novčanim tokom iz redovnog poslovanja i realizacijom najavljenih investicija.
