Prva banka za šest mjeseci zaradila 4,16 miliona eura
Prva banka Crne Gore završila je prvo polugodište 2026. sa neto dobiti od 4,16 miliona eura i rastom kreditnog portfolija od 7,4 odsto. Istovremeno, depoziti klijenata smanjeni su za 22,3 miliona, dok su gotovina i sredstva kod centralnih banaka pali za gotovo trećinu.
Prva banka Crne Gore ostvarila je u prvih šest mjeseci 2026. godine neto profit od 4,159 miliona eura, pokazuju finansijski iskazi i izvještaj menadžmenta koje je banka objavila posredstvom Montenegroberze. To je 221 hiljada eura ili 5 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Dobit prije oporezivanja bila je jednaka neto dobiti, jer banka u ovom periodu nije iskazala trošak poreza na dobit.
Ostvareno skoro dvije trećine godišnjeg plana
Godišnjim planom Prve banke predviđena je neto dobit od 6,331 milion eura, što znači da je do kraja juna ostvareno 65,7 odsto planiranog rezultata.
Ipak, poređenje zahtijeva određeni oprez. Plan za cijelu godinu uključuje 1,061 milion eura poreza, dok u polugodišnjem izvještaju poreski trošak nije evidentiran. Dobit prije oporezivanja od 4,159 miliona predstavlja 56,3 odsto godišnje planiranog rezultata prije poreza od 7,391 milion eura.
Najveći izvor prihoda bilo je kamatno poslovanje. Neto prihodi od kamata dostigli su 6,66 miliona eura, dok je neto prihod od naknada i provizija iznosio 892.000 eura.
Troškovi zaposlenih iznosili su 2,66 miliona eura, opšti i administrativni troškovi 2,51 milion, a amortizacija 1,18 miliona eura.
Rezultat je značajno podržao i pozitivan neto efekat obezvrjeđenja finansijskih instrumenata od 1,99 miliona eura, kao i oslobađanje rezervisanja od oko 49.000 eura. Zajedno su ove dvije stavke imale pozitivan efekat od približno 2,04 miliona eura, što odgovara gotovo polovini iskazane dobiti.
Krediti porasli na 203,4 miliona eura
Neto krediti i potraživanja od klijenata na kraju juna iznosili su 203,44 miliona eura, što je 14,04 miliona ili 7,4 odsto više nego na kraju 2025. godine.
Kreditni rast ostvaren je, međutim, uz smanjenje depozitne baze. Depoziti klijenata pali su sa 346,46 miliona na 324,2 miliona eura, odnosno za 22,26 miliona ili 6,4 odsto.
Prost odnos neto kredita klijentima i depozita tako je povećan sa 54,7 na 62,8 odsto. To pokazuje da je veći dio depozitne baze usmjeren u kreditne plasmane nego na kraju prošle godine.
Istovremeno, gotovina i sredstva na računima kod centralnih banaka smanjeni su za 29,75 miliona, odnosno 32,9 odsto, na 60,61 milion eura. Vrijednost portfolija hartija od vrijednosti smanjena je za 8,7 odsto, na 69,19 miliona eura.
Kombinacija rasta kredita, pada depozita i smanjenja gotovine pokazuje da je struktura bilansa pomjerena ka kreditiranju, uz manji likvidni jastuk nego na kraju 2025. godine.
Ukupna aktiva Prve banke iznosila je 386,79 miliona eura i bila je 4,9 odsto manja nego krajem prošle godine.
Kapital povećan na 46,4 miliona eura
Kapital banke povećan je sa 42,24 miliona na 46,37 miliona eura, odnosno za 9,8 odsto, prvenstveno zahvaljujući dobiti ostvarenoj u prvom polugodištu.
Ukupne obaveze smanjene su za 23,93 miliona, na 340,42 miliona eura. Subordinisani dug iznosio je 10,7 miliona eura.
Vanbilansna izloženost porasla je 5,8 odsto, na 422,22 miliona eura. Vrijednost izdatih garancija povećana je čak 31,2 odsto, sa 18,34 miliona na 24,07 miliona eura, dok je evidentirani kolateral porastao na 354,64 miliona.
Banka kreditni rizik ocjenjuje kao visok
U izvještaju menadžmenta Prva banka navodi da je njena izloženost kreditnom riziku „visoka“.
Prema regulatornoj klasifikaciji prikazanoj u dokumentu, ukupni bruto krediti iznosili su 208,09 miliona eura. Od toga je 140,19 miliona bilo u kategoriji A, a 50,72 miliona u kategoriji B.
U kategorijama C, D i E nalazilo se ukupno 17,18 miliona eura bruto kredita, što predstavlja oko 8,3 odsto portfolija. Samo u najrizičnijoj kategoriji E bilo je 9,69 miliona eura, odnosno 4,7 odsto bruto kredita.
Ovaj obračun ne treba automatski izjednačavati sa zvaničnom stopom nekvalitetnih kredita, jer se metodologija i obuhvat mogu razlikovati, ali struktura klasifikacije pokazuje da kvalitet dijela kreditnog portfolija ostaje važan rizik za banku.
Za godišnji plan potreban oporavak depozita
Prva banka planira da 2026. završi sa aktivom od 447,57 miliona eura, kreditima klijentima od 215,47 miliona i depozitima od 371,75 miliona eura.
Za ostvarenje tog plana banka bi u drugom polugodištu morala da poveća aktivu za 60,78 miliona eura, odnosno 15,7 odsto, a depozite za 47,55 miliona ili 14,7 odsto. Kreditni portfolio trebalo bi dodatno da poraste za oko 12 miliona eura.
Najveći pojedinačni akcionar Prve banke je Aco Đukanović sa udjelom od 40,61 odsto, dok Elektroprivreda Crne Gore ima 18,26 odsto. Banka je na kraju juna imala 267 akcionara, 252 zaposlena po ugovoru o radu i još 11 angažovanih po ugovoru o djelu.
Poslovnu mrežu čini 14 filijala i 16 šaltera.
