Građevinci s juga Srbije sada radije idu u Beograd nego u Crnu Goru

Glavna urednica magazina “Biznis i Ekonometar”, Radojka Nikolić kaže da je prva polovina godine po rastu BDP-a prošla dobro i da treba vidjeti kako će biti do kraja.

Govoreći o životnom standardu i propuštenim prilikama, Nikolić je kazala da je najrealniji pokazatelj 1989. godina i BDP po stanovniku u Srbiji od 5.900 dolara a sada je 5.400, poslije skoro 30 godina.

„Država sa kojom možemo da se poredimo bila je Portugal. Oni su 1989. imali 5.900 sada ima 20.000 dolara. To je najrealnije da smo napredovali onako kako smo mogli da napredujemo imali bimo 20.000 dolara po glavi stanovnika, to je 3,5 puta veći standard“, navele je Nikolić.

„Rast BDP-a je bio 4,5 odsto u prvoj polovini godine i to je dobro krenulo, s tim što postoji vrlo značajna napomena, prošla godina je imala nizak rast BDP-a u prvoj polovini godine, tada je iznosio nešto iznad 1 odsto i veći je bio u drugoj polovini godine i važno je kako će proći u drugoj polovini godine rast“, navela je Nikolićeva za Prvu TV, prenosi B92.

Prema njenim riječima, rast veći od 26 odsto imalo je građevinarstvo, a ta privredna grana vuče rast još najmanje 10-ak drugih grana koje opslužuje. „To je jedan od najvećih pokretača“, dodala je.

„Skoro sam bila na jugu Srbije gdje su građevinci odlazili preko ljeta u Crnu Goru, prvi put ove godine kažu da ne idu tamo nego u Beograd i Novi Sad, što znači da se ovdje mnogo više gradi i nema potrebe za odlazak u inostranstvo“, navodi Nikolićeva.

Što se tiče povećanja zarada u javnom sektoru, kaže da bi platni razredi treba da startuju sljedeće godine.

„Čuli smo nezadovoljstvo jer su minimalna povećanja, tri do četiri hiljade dinara više mjesečno, to je na godišnjem nivou 40 do 50 hiljada više“, navodi ona i dodaje da povećanje plata u javnom sektoru neće ugroziti budžet jer postoji suficit.

Govoreći o tenderu za prodaju PKB-a i početnoj cijeni od oko 100 miliona eura, Nikolićeva kaže da se firma može prodati po cijeni po kojoj može da se nađe kupaca na tržištu.

„Izračunali su da bi trebalo da košta 20.000 eura po hektaru. Odlično, samo neka nađu kupca“, kazala je ona povodom kritika da je početna cijena za PKB niska.

„Odiseja PKB-a traje od OUR-a koji je imao i banku i Imlek i Frikom. Kada smo krenuli sa tranzicijom, 5. oktobarska revolucija je donijela kapitalizam a ne socijalizam, kad dođete do toga da jedna firma pravi gubitke i prije nekoliko godina je druga gradska vlast uzela pod svoju upravu pa je opet pravila gubitke. To je sve u sklopu rješavanja javnih preduzeća“, navela je ona.

Podsjetila je da je prodaja PKB-a pokušana već sa cijenom od 300 miliona eura pa od 200 miliona eura pa je sada ponuđen po cijeni od 100 miliona eura, kao i na to da postoje i dugovi koje kupac treba takođe da podmiri.

„Žao nam je da ode po niskoj cijeni, ali ako ne može da posluje bez gubitaka i bez subvencija, onda morate da ga prodate“, kaže ona.